Маљковић: Наша лепа Србија заиста има чиме да се поноси

0

Председник ОК Србије честитао Зрењанину на титули Европске престонице спорта

ФОТО: И.Веселинов

Пише: Божидар Маљковић

Пре тачно тридесет година водио сам кошаркашку секцију ФК Барселона. Тадашњи председник Барсе Нуњез желео је да направи најмоћније спортско друштво на Свету. У фудбалском клубу мој пријатељ Јохан Кројф тренирао је између осталих великане Гвардиолу, Стоичкова и Кумана, ја сам у тиму имао Одија Нориса, Солозабала и Сан Епифанија, а најбоље од нас тренера прошао је мој другар из рукометне секције, Валеро Ривера коме је Нуњез обезбедио прави Тим Снова предвођен нашим Вујовићем, Вуковићем и Портнером.

Тај Тим Тимова, Тим Снова, зовите га како хоћете, постао је првак Европе тако што је у финалу одиграном у две утакмице имао само гол предности над вашим, ако ћемо строго локал-патриотски, или нашим, ако ћемо да му дамо и шири значај - зрењанинским Пролетером.

Не памтим да сам у тренерској каријери присуствовао тежој и грубљој утакмици. 

Нема потребе да вас подсећам да је задња деценија двадесетог века за Србију била посебно тешка.

Рукометаши Пролетера, свакако вредни и талентовани момци, имали су још нешто. То нешто је онај део космичке враџбине који добијамо самим рођењем на Балкану. Хомер је то називао инатом.  То је онај моменат у животу када наспрам себе имамо највећег противника, против ког немамо никакве шансе, а ми једва чекамо да га победимо. 

Тај тренутак у мечу у коме ми једноставно губимо сваки осећај ауторитета који супротна страна евентуално зрачи према нама, а који је инхерентан Србима, прави разлику између врхунског спортисте и великог шампиона.

Има чувена фотографија из Великог Рата, где наш официр послат у извидницу, сам, мртав хладан, гледа наступање десетина хиљада непријатељских војника. Та фотографија се у страним војним академијама изучавала као пример смирености.

Сила Бога не моли, а Бог силу не воли... Па нам каткад дода мало снаге против јачих…

Нас противникова снага заправо мотивише до тог тренутка када се изједначимо са њим и када га полако превазиђемо и када уз сво дужно поштовање престанемо да га „фермамо”, да га „зарезујемо”, да га „држимо за озбиљно”.  Имају данас клинци нове и прецизније изразе за то од ових које сам искористио, али свакако нису примерени штампању. 

Из тог духа изашао је војвода Танкосић, који је сам са својом четом на згражавање Ђенералштаба ушао у рат против целе Турске.

Из тог духа је изашло и Бодирогино отимање пешкира од збуњеног и до тада бахатог Реџија Милера. Било је на тој утакмици и других сјајних потеза, али је управо тај Бодирогин незаборавни гест успоставио космички ред. Наспрам тог духа ниједан ауторитет није ефикасан.

То је исти онај дух који симпатичној, али скромној спортској дворани у вашем лепом Граду надене најзвучније име - Медисон.  Што је заправо ништа, ако се присетимо да се Зрењанин некада звао Нова Барселона, или чак Петроград, а и дан данас велики број вас живи у насељу Мала Америка.

Ви просто не фермате никога. Зато сте данас Европски Град Спорта и можете да се подичите са 23 олимпијске медаље. 

Браћа Грбић, Ивана Шпановић, Дејан Бодирога, Маја Огњеновић, Јована Бракочевић, Брижитка Молнар, Иван Ленђер, Ненад Бјековић…  Тешко је направити потпун списак… Овако из главе…

Зрењанинац је и Ференц Кемењ, један од првих чланова Међународног Олимпијског Комитета и лични пријатељ Пјера де Кубертена.

Више пута сам прелазио ту Бечкеречку ћуприју и увек сам се питао како мајстор протера „четир коња и то дебела”. Сад ми је јасно да их тера ваљда једног по једног, али поетски је лепше кад се то прећути. Е то је тај дух „нефермања”. Осим из труда и талента, победе долазе и из духовне сфере која нама људима често измиче.  То се ваљда зове менталитет. Победнички менталитет.

Још једном у име Олимпијског Комитета Србије, и своје лично, честитам Граду Зрењанину на титули Европске Престонице Спорта.  Ако имамо у виду и да је Нови Сад понео титулу Европске Престонице Културе, наша лепа Србија заиста има чиме да се поноси. 

Срећан вам рад!

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру