Почетна / Микс / Формула 1

Хамилтон јури седму титулу: На корак од границе снова

Очекује се да ће шампионат почети Великом наградом Аустрије на Ред Бул Рингу 5. јула и то пред празним трибинама, али је сасвим непознато колико ће мегдана успети да се организује
ФОТО: ЕПА/Срђан Сулејмановић

Формула 1, наравно, није могла да остане имуна на пандемију коронавируса па је почетак планетарног шампионата, у коме је Луис Хемилтон требао да избрише разлику између себе и Михаела Шумахера, одложена.

Сезона од 22 трке уз његов ритам побеђивања од 2014. значила би да би досадашње 84 победе требале да се “угоје” на 92 чиме би прескочио Шумахера по броју тријумфа и тако постао рекордер.

Међутим, календар такмичења са све мање трка због глобалне ситуације са вирусом у овом тренутку потпуно је недефинисан.

Очекује се да ће шампионат почети Великом наградом Аустрије на Ред Бул Рингу 5. јула и то пред празним трибинама, али је сасвим непознато колико ће мегдана успети да се организује.

А то свакако утиче на планове Хемилтона, али је ипак реално очекивати да ће, без обзира на све што се буде догађало, освојити седму титулу. Да би првенство могло да се прогласи регуларним потребно је да се одвезе бар осам трка и извесно је да ће се тако нешто свакако догодити.

Многобројни заљубљеници Формуле 1 увек ће се питати ко је највећи возач свих времена, али остаје чињеница да је једноставно немогуће тако нешто одмерити јер свако доба има своје специфичности.

Без обзира на све Луис Хемилтон је дошао на само корак до седме титуле колико је само Михаел Шумахер успео да освоји од кад је света, века и точкова.

Легендарни Ајртон Сена у срцу сваког заљубљеника у Формулу 1 сигурно има своје место, баш као и Хуан Мануел Фанђо. Код неких је то статус иконе, уз помало митски однос, код других је реч о поштовању, јер више воле неког другог великана на врелом асфалту.

Планетарни шампионат 2007. започео је без Михаела Шумахера. Кад је изгубио борбу за титулу од Фернанда Алонса на опроштајној забави у Бразилу Немац је угасио возачку искру која је горела готово 16 година.

У тренутку пензионисања Шумахер је имао седам титула и 91 победу, чак 40 више од следећег у историји овог спорта, Професора Алана Проста, и чинило се тада да ће то бити један од рекорда који никад неће бити оборен.

Међутим, 13 година касније, искра упаљена 2007. у Аустралији, опасно се разбуктала до саме границе снова. Луис Хемилтон стигао је на осам победа и једну круну мање од Шумахера. Кад се спорт и живот наставе после пандемије коронавируса, моћни Британац ће највероватније прескочити и тај мањак.

Екипа Мекларена последњу титулу освојила је 1999. кад је Мика Хакинен одбранио трон господара каравана освојен годину раније. Потом је уследила петогодишња доминација Ферарија и Шумахера, а затим и две круне Фернанда Алонса.

Кими Раиконен је пет сезона био перјаница екипе и два пута био на корак до враћања онога што су у Мекларену били уверени да им припада.

Британска екипа је тада повукла драстичан потез и довела Алонса док се Финац преселио у Ферари. Хуан Пабло Монтоја већ је тада покази-вао друге интересе па је Луис Хемилтон проглашен за идеалног партнера искусном Шпанцу.

Британац је као руки требао да помогне Шпанцу да освоји и трећу титулу у низу. Стартом на Великој награди Аустралије постао је први тамнопути возач који је сео у кокпит болида Формуле 1 и одмах показао да се не слаже са послом Алонсовог водоноше.

У једној од најневероватнијих завршница првенства успео је да прокоцка предност у односу на Алонса и Раиконена одустајањем у Кини. Ферари је одрадио маестралне две трке па је круну освојио Ледени Финац, човек који је тако већ у првој сезони у Скудерији постао шампион после пет година узалудног очекивања Мекларена да то учини.

Наредне сезоне Алонсо се вратио у Рено па је Хемилтон у улози првог возача зна-лачки искористио Кимијеву летаргију и у обрачуну са Филипом Масом стигао до титуле. Међутим, фанови су били разочарани начином на који је освојио шампионат.

Остајање Тима Глока на гумама за суво успркос киши пружила је Маси наду да може да постане шампион. Да је као и многи други отишао по нове гуме, Хемилтон би свеједно био првак, али оно што је тада засметало била је немоћ да се током читаве сезоне одвоји од врло доброг, али свакако не и шампионског калибра возача као што је Маса.

Кад је Михаел Шумахер други пут отишао у пензију крајем 2012, Луис је из Мекларена прешао у Мерцедес, где је постао колега другару из картинг дана Никију Росбергу. Променом правила у сезони 2014. дошло је до земљотреса у Ф1 каравану.

Ред Бул који је доминирао до тада морао је да се помакне у страну и пропусти Мерцедес који је освојио шест узастопних титула, од којих је пет пригрлио Хемилтон.

Сви који не воле Британца тврде да је до силног успеха стигао само захваљујући чињеници да је седео у моћном болиду Мерцедеса.

Међутим, кад је реч о спорт у коме пола килограма вишка возачу значи да губи две десетинке по кругу, онда је сасвим логично очекивати да побеђује онај ко има најбољи “пакет”. Уосталом Себастијан Фетел бесрамно је користио предности Ред Була почетком деценије да дође до четири пехара…

Шумахер је у пет узастопних титула уписао 48 победа у 85 трка, што је 56,5 одсто. Ферари је у истом периоду прославио 57 тријумфа, односно 67 одсто.

Хемилтон је током шест сезона од 2014. укњижио 62 тријумфа у 121, односно 51,3 одсто, док су Сребрне стреле славиле у 89 трка од 121, или 73,5 одсто.

Кад се подвуче црта Мерцедес је бољи од Ферарија у том периоду по проценту победа, али Шумхер је успешнији од Хемилтона.

Треба нагласити како је просек броја трка у Михаелово време био 17 по сезони, док је у Луисово доба 20, али један важан фактор мора да се узме у обзир. Формула 1 је колико индивидуални толико и тимски спорт.

Клупске колеге возе идентичне болиде, а Хемилтон је “развалио” Росберга у две сезоне, док Валтери Ботас није ни у истој реченици са шампионом Шумахер је такође “развалио” Рубенса Барикела, али Росберг је бољи возач од Барикела који је савршена друга виолина.

Тако је Хемилтон због Росберговог квалитета сигурно испустио бар неколико победа, али како је сам добио неколико на поклон ствари се своде на нулу кад упоредимо бројке.

Многи ће се и даље питати ко је највећи свих времена. Како год, Хемилтон је дошао близу Шумахеровог рекорда, а на почетку његове приче то је мало ко могао да замисли.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.