Почетна / Микс / Борилачки спортови

НИ МЛАЂЕГ, НИ УСПЕШНИЈЕГ - Војислав Трајковић, најтрофејнији стручњак на домаћој сцени

Пролетерова трофејна сала одавно је постала мала за сва освојена одличја и пехаре
ФОТО: Б. Цвијетић

Кад смо се придружили Војиславу Трајковићу на кафи, њему је у рукама био Спортски журнал. Поруком је честитао три деценије од излажења, а желео је да то уради и лично.

– Ни у редакцији, а ни ви који деценијама пишете о рвању, не можете спознати колико сте урадили на популаризацији и постојаности овог трофејног спорта. Посматрам са становишта рвања, а тако је, добро то видим, и код других спортова. Знам да и репрезентативци исецају и чувају чланке, да не говорим о овим млађима. Мој дан, преко две деценије, почиње уз кафу и Журнал, а кад сам на такмичењима у иностранству, обавезно улазим у сајт листа да видим шта се дешава у спорту – почео је честитком разговор са успешним тренером шампионског Пролетера.

Такмичења ни на видику, а цео погон је у тренажном процесу?

– Рвање је напоран и тежак спорт, борилачки су другачији од других и недељу дана одмарања, доноси проблеме. Мора да постоји континуитет у раду и свакодневне активности. Узмите браћу Немеш за пример, они освоје медаљу на СП и после два, три дана, већ су у погону и преваљују километре и вежбају на струњачи. На јесен ће бити такмичења, чека се да Светска рвачка федерација донесе календар према којем ће се планирати и домаћа сцена.

Пролетер је, прошле године, обележио век постојања и крунисао славље 17. титулом?

– Традиција рвања у банатској равници је дуга и богата. Наша трофејна сала одавно је постала мала за сва освојена одличја и пехаре. Годинама смо најбољи и све потиче од људи и добре организације. Нама вођство клуба у 99 посто случајева, чине бивши рвачи. Неки су данас интелектуалци, професори, успешни привредници, да не набрајам и, што је најважније, воле и разумеју рвање. Водим бригу о првој екипи, а у омладинском погону су Ђорђе Миолски, Радован Момиров и Душан Попетру, деценију чине клупски ослонац. У репрезентацији лане је Виктор Немеш био трећи на ЕП у Букурешту, а бронзе су освојили и његов брат Мате и Миша Каџаја на СП у Нур Султану, уз то и визе за Игре. Успехе репрезентације стављамо испред клупских, тако је деценијама и можда смо и због тога, најбољи у држави.

Лако је бити шампион са Фрисом, браћом Немеш, Каџајом... Репрезентација у малом?

– У спорту ништа није лако. Ривали су такође веома јаки, вратите филм са последњих неколико финала плеј офа. Штефанек, Максимовић, Фрањковић, два Нађа у Спартаку, па Партизан, па млади борци београдског Радничког. Много је потенцијала и код других. Тачно је да смо репрезентација у малом, тако је годинама, али морам истаћи Чабија, Сремца, Петрушића, Колмпарија, Лудошког, Петровића и они су учествовали у освајању титула, неке пресудне мечеве су добили.

На кормилу екипе сте од јануара 2014 и са вама је Пролетер освојио пет титула. Толико пута сте проглашени и најбољим тренером у Србији, добили сте много признања, 2018. и Спартакову награду. За вас кажу, ни млађег, ни успешнијег?

– Рођен сам 1972. године и рвање је мој живот. Сва признања која су дошла на моју адресу, све освојене титуле, делим са својим рвачима и сарадницима. У сали сам са свим генерацијама и Пролетер је мој други дом, на срећу, са њиме се много њих идентификовало и помаже у раду. Титуле радују, али кад наши чланови, у дресу Србије, освоје медаље на највећим такмичењима, онда је срећа потпуна. И поред признања, и даље се едукујем и учим, свако такмичење је нова страница рвачке енциклопедије.

Шта очекујете од ваших бораца у блиској будућности?

– Олимпијску медаљу, то је циљ српског рвања. Уверен сам да ћемо имати више од три норме, да ће се Виктор Немеш изборити. Свако од њих може до одличја, а са једним би били презадовољни. Што се клуба тиче, уписаћемо 18. рецку. Велики сам оптимиста – закључио је Трајковић, најуспешнији тренер у стогодишњој историји Пролетера и пет пута први у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.