Трофејни ас свакодневно вежба. Каже да је лакнуло кад је дозвољен рад у салама и да је и даље веома опрезан и придржава се препорука стручњака.
- Треба да смо сви обазриви – каже репрезентативац Пролетера.
– Протекла су два месеца у којима смо радили по специјалном програму у кућним варијантама. Донео сам струњачу и тегове у собу, вежбао свакодневно и струњачу ћу вратити првих дана јуна. Нека још буде код мене док се још више не смири ово зло од Ковида 19. Трчао сам по седам километара поред Тисе, придржавао се мера, а са братом Матом сам надавно трчао до Адорјана, 17 километара у оба правца. Почело је да бива досадно, срећом да се ситуација смирила и да можемо у дворану. Са кондицијом и снагом сам задовољан и кад почну заједнички тренинзи у репрезентацији, извесно је да нећу кренути од нуле. Доста тога је лагеровано у мишићима.
Били сте спремни за олимпијске квалификације које су требале да се одрже у Будимпешти од 19. до 22. март?
- Тренирали смо одлично у Татабањи, имали много спаринга из различитих репрезентација и психолошки притисак био је велики. Није се знало да ли ће се квалификације одржати, један дан су говорили једно, други сасвим супротно и десетак дана пред почетак рекли да се одлажу. Олимпијада је морала да буде одложена, здравље је најважније и примио сам то сасвим нормално. Преостаје још пуно напорног рада.
Почели сте са тренинзима у дворани и сад недостају такмичења?
- Понављам, у односу на месец уназад, сада је много лакше. Рвање је један од најризичнијих спортова и зато смо опрезни. Навикли смо на тешке тренинге, по осам месеци, некад и више, трају репрезентативне припреме. Да Игре нису одложене, готово читаву годину провели би на струњачи. У сталном сам контакту са тренерима, председником РСС Жељком Трајковићем и током јуна требало би да Светска федерација донесе нови календар за такмичења. Буде ли све у реду са пандемијом, очекујем на јесен да ћемо бити учесници турнира. Квалификације за Игре најављене су за март наредне године.
У најави је могућност да се, крајем године, одржи планетарни шампионат?
- Било би идеално – додаје Немеш.
– Навикли смо на велика такмичења и то би био један од добрих увода за велике обавезе које нас чекају у наредној години. Првенство Европе, квалификације, неколико јаких турнира, све ће да буде груписано од краја јануара до Игара у 2021.
Сва такмичења, пред Токио, представљају проверу могућности?
- Тако је било и у ранијим олимпијским циклусима. Нама је и овогодишње Европско у Риму, одржано у фебруару, била провера после напорних припрема на Белмекену и на Куби и није било приоритет. За мене и још неколицину, акценат су биле квалификације, за оне са визама, Игре.
Често пута рекли сте да је медаља са Олимпијских игара циљ каријере?
- То и сада кажем, Игре су изнад свих других такмичења и верујем да ћу успети да се изборим за норму у квалификацијама. Медаља у Токију је врх и напашћу одличје. Имам испред себе више од годину дана напорног рада да остварим зацртано. Ништа ми није тешко и спреман сам да одговорим на све изазове.
Брат Мате је, недавно, поновио вашу заједничку жељу, да будете учесници ОИ у Јапану?
- Он је нанизао сјајне резултате прошле године и на Светском првенству у Нур Султану изборио се за норму у категорији до 67 килограма. Годинама мислимо на заједничко учешће на Играма. Близанци смо и лакше је и једном и другом кад смо на истом такмичењу. Невероватна смо подршка један другоме и то је тешко речима описати. Верујем да ћемо жељу остварити.
И, за крај, клупске теме. Пролетер ће и ове године напасти титулу?
- То се подразумева, клуб је одлично организован, а и квалитет је на нашој страни. Кад сам са Матом, 2013 године, прешао из Сенте у Пролетер, кренули су и добри резултати. Шест пута смо били екипни прваци државе, само 2017 нисмо пригрлили шампионски пехар – уз осмех пун оптимизма завршио је Виктор Немеш.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.