Почетна / Микс / Борилачки спортови

ИНТЕРВЈУ, Миодраг Милић о стању у српском аматерском боксу: Перспектива у Паризу

– Руководство БС Србије на чијем је челу Ненад Боровчанин, је врло амбициозно кренуло у опоравак боксерског спорта у Србији – казао је Милић
ФОТО: Архива „Журнала”

Љубитељи бокса у Србији не губе наду. Верују у скори опоравак „племените вештине” на овим просторима и превазилажење резултатске кризе, која је посебно изражена у сениорској конкуренцији у периоду од 2013. године, и још увек траје...

Управо толико на челу боксерске струке у Србији нема Миодрага Милића, некадашњег првог тренера сениорске репрезентације и стручњака који готово три деценије, од деведесетих година прошлог века, битише у раду са нашим најбољим боксерима.

Били сте на Светском првенству у Русији, колико је бокс у Србији близу водећих нација?

Да, после пуних шест година, на неки начин сам се вратио у националну селекцију и покушао искуством да помогнем некадашњем пулену Милану Пиперском, који се прихватио ни мало захвалне функције селектора сениорског тима. На основу онога што сам у Русији видео, можда би Ваше питање пре требало да гласи: „Колико је српски бокс далеко од водећих светских нација?”. Не треба наглашавати да сам у Русији доживео једно велико непријатно изненађење, јер сам од наших боксера, и поред дугогодишњег лошег и нестручног рада са њима, заиста више очекивао. Не медаљу, наравно, али сам био убеђен да можемо да остваримо четири -пет победа. Чињеница да су наши боксери поражени од, да их тако назовем, друголигашких боксера (Шпанија, Киргистан, Јордан...) који су већ у наредним мечевима доживели поразе, јасна је потврда ове моје констатације.

Шта је потребно учинити да би бокс у Србији брзе превазишао кризу?

Нисам од оних који успех српског бокса мере и условљавају личним, или индивидуалним ангажовањем. У „систему“ где систем не постоји, појединац, колико год да је стручан, не може много да уради. Ако се зна да је бокс у Србији од краја 2013. па све до поћетка 2018, био у границама рекреативног спорта, и да је готово угашен, онда ће нам свима бити јасно са коликим се проблемима суочавају сви они који за сада неуспешно покушавају да га анимирају и „врате у живот”. Уз услове који су данас по мени сасвим добри, а које држава Србија на челу са председником Александром Вучићем који је доказано велики пријатељ бокса, потом и агилног председника националног савеза Ненада Боровчанина, обезбеђују, Србији је потребан добар, стручан, свеобухватан и дугорочан План и програм рада (ПиП), најмање четворогодишњи, око којег ће се окупити сви који вреде у српском боксу, а који хоће, желе, знају и могу да помогну.

Ко су по вама од садашњих репрезентативаца, боксери за високе домете?

Од 20-так такмичара летос позваних на завршне припреме за СП, које је одржано у Русији, врло мало њих, по мојој оцени, има потенцијал за највеће домете. Добри су то момци, неки од њих и вансеријског талента, али су готово сви до једног, што бих рекао, на почетку каријера„испуштена“. Лоше, недовољно, па и нестручно се са њима радило. Тако ненаучени, или полунаучени, бачени су у ватру жестоких међународних дуела, где су силом прилика, „борећи се за голи живот”, изградили неке своје „стилове” које је сада тешко променити и надоградити. А то што знају, резултати остварени у последње две године нам говоре да није довољно ни за две везане победе на међународном рингу.

Видите ли наше боксере на ОИ у Токију?

На основу тренутног стања и вредности наших такмичара, сасвим је нереално очекивати да се неко од њих путем предстојећа два квалификациона турнира у Лондону и Паризу, у марту и мају следеће године квалификује за ОИ у Токију. По мени, неко од наших боксера би могао у Токио само путем „вајлд карте”, које МОК додељује боксерима из углавном сиромашних и боксерски недовољно развијених држава.

Да ли ћемо имати представника на ОИ у Паризу (2024) кадрог за медаљу, како најављују у БСС?

Ако се реализује све оно што сам рекао, односно, ако се направи озбиљан студиозан ПиП рада, који би на сасвим другачији, пре свега стручан начин третирао, све оне дечаке који „куцају” на врата сениорског тима, сигуран сам да би у Паризу имали, можда и више учесника. Да ли ће они бити довољно добри и да се умешају у борбу за неку од медаља, то нико не може да гарантује.

Имамо ли ми у садашњем тренерском кадру стручњаке некадашњег формата, какви сте ви, или пре вас Бруно Храстински, проф. др Момчило Савић, Предраг Крстић и многи други, који су створили плејаду шампиона?

На жалост, тренере тог ранга и квалитета Србија данас нема. Има међутим десетак њих који би уз надградњу, могли да достигну, па и превазиђу наш ниво. Незахвално је правити поређење између садашњих и некадашњих тренера. Некадашњи велики тренери, а велика ми је част да сте и мене сврстали у ту групу, су буквално живели за бокс. Живели за бокс али и од бокса. У „златно” време српског бокса, готово да није било боксерског клуба у Србији који није имао професионалног тренера, чији је задатак био, и за то су били плаћени, да стварају боксерске шампионе. Данас не верујем да у Србији има и једног клуба који има професионалног тренера. Млади образовани људи, бивши боксерски шампиони, ретко се одлучују да се професионално баве тренерским послом из једног јединог разлога, што од тог посла не могу да живе. Све се своди на хоби, не ретко и обичну рекреацију. У већини клубова, као тренери раде они који хоће, а не они који знају, који за то имају и потребно образовање. Они који хоће, раде опет онолико, колико им је довољно да задовоље личне потребе, не ретко и личне фрустрације. Проблем малог фонда добрих тренера доживљавам и као један од највећих узрока тренутно лошег стања у српском боксу.

Да ли сматрате да је садашње руководство БСС пронашло начин како да извуче бокс у Србији из кризе?

Руководство БС Србије на чијем је челу Ненад Боровчанин, је врло амбициозно кренуло у опоравак боксерског спорта у Србији. Много тога поправило и организационо подигло бокс у Србији на један доста виши ниво, од оног с краја 2017. По мени, међутим, изостао је тај више пута спомињани дугорочни ПиП рада свих националних селекција. Радило се, и још увек се ради кампањски, од случаја до случаја, од такмичења до такмичења. Без оног крајњег, да тако кажем, „типованог” циља. И ако је просло скоро две године јос увек се не зна нити назире костур сениорског тима. А било је сасвим довољно времена да се „искристалише” десетак двадесетогодишњака, од којих би неко уз такав озбиљан рад можда могао и да закуца на врата токијске Олимпијаде.

Где видите бокс у Србији за 10 година?

Под хитно нам је потребан неки озбиљан међународно вредан резултат, који би могао да анимира „боксерску базу” у Србији. У супротном, бојим се да ћемо тонути све дубље и дубље. Ако у томе успемо, а успећемо само уз добро осмишљен стручни ПиП, који ће испред свих нас: боксера, тренера, боксерских радника, медија, јавности…поставити јасне циљеве и задатке. Тада ће бити наде за српски бокс. У супротном, бојим се тоталног посрнућа - закључио је Миодраг Милић, човек који има много поштовалаца када је реч о његовом стручном раду, али и исто толико оних који, који кад немају шта да му замере на стручном плану, могу само да га неаргументовано оговарају.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.