Одакле почети Да ли од оног сребра 2004 на Европском првенству у Хапаранди, или можда годину дана касније и медитеранског злата у Алмерији?
Или редом, неки „the best of”: Ташкент 2014, светско првенство и злато, Рига 2016 и Нови Сад 2017 европска сребра или медаља свих медаља, Рио де Жанеиро, олимпијско злато.
И тај серијал, статистичари успеха рвања су их набројали 12, крунисан је прошлог петка на свечаности у Председништву.
Давор Штефанек, истинска институција српског спорта, одликован је од председника Александра Вучића орденом Златна медаља за заслуге.
Злато јер је то заштитни сјај његових напора, припрема, тренинга, такмичења, победа. Медаља јер је то једноставно саставни део његових учешћа на великим смотрама. Заслуге јер је заслужио због свих радости приређеним српским љубитељима спорта.
Дан после свечаности и даље видно узбуђен, српски рвач (12.септембар 1985, у Суботици) коментарише:
– Има некада тренутака када не можете да нађете праве речи да опишете радост, да осетите моменат када схватите да су вредели сви ти дани тренинга, подигнутих терета, одрађених спаринга , остварених резултата. Признање, добијено од стране државе, не може да те остави равнодушним. Ствара у теби задовољство због признања за остварене резултате али у исто време ти ставља обавезу, без обзира на године које у спортском смислу нису младе, наставиш даље. Па докле стигнеш.
Осећај задовољства сличан оном после успеха на струњачи ?
– Заиста сам пресрећан. Можеш да будеш олимпијски шампион, светски првак више пута. Није лако али можеш. Орден добијаш само једном и сигурно је да ће у мојој соби у кући родитеља која је препуна медаља, плакета, награда имати посебно место.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.