Допутовао је у ноћи измећу понедељка и уторка и после неколико сати био у Спортском савезу Србије на чијем је челу од децембра прошле године.
- Презадовољан сам, рвао сам у две категорије теже од моје. Јурио сам и килажу да се приближим 77 килограма, а моја је за десет килограма. Изванредан пласман, јака конкуренција, рецимо сјајни хрватски рвач Божо Старчевић, пети из Рија је сада био трећи – каже Штефанек.
Финале са турским представником Јунусом Емре Басаром је изгубљено на поене 5:0.
- Квалитетна борба, без пардона. Није ме сломио и то ме радује. На Играма у Рију сам победио најбољег немачког рвача, а овде је финале судио Немац. Имао је неке одлуке које су ме пореметиле, не кажем да бих добио, али би меч имао други ток. Ривал је имао чисте бодове а ја сам имао и две опомене. То није ни близу форма ко-ју ћу имати на Светском првенству у Будимпешти у октобру. Кондиција и снага се губе и враћају, али знање остаје, а ја немам дилему да знам да рвем и да Србија од мене може да очекује медаљу са планетарног шампионата.
Када је постао председник Спортског савеза Србије Штефанек је јасно рекао да ће бити успешан и у руковођењу највећом спортском организацијом на Балкану као и на струњачи.
- Чуо сам неверне томе које нису веровале у то, али не обраћам пажњу. Изнад таквих сам и као човек и као спортиста. Заправо, могу само да им се захвалим. Њихове изјаве су смешне и само ми представљају мотив да се поново доказујем. А савез одлично ради захваљујући и генералном секретару Горану Маринковићу који води све док сам на припремама. У свакодневном смо контакту, али немам никаквих брига зато што нисам у Београду. Дакле, могу да будем, као што сам рекао, успешан на два фронта.
Штефанека је повреда мишића колена успорила са почетком припремама, тако да је до Игара скупио 40 уместо 75 дана. Провео је захваљујући савезу и председнику Жељку Трајковићу месец дана на тренинзима у Америци.
- Пун погодак, захвалан сам својој организацији и министарству који помаже и ра-ди сјајан посао. То је темељ за наредни период. Ускоро идемо на припреме у Грчку, друга половина јула је резервисана за рад у Зрењанину, па одлазак у стару базу Белмекен, у Бугарској. Ту већ не идем од нуле, радићу по програму Стојана Добре-ва. Спреман сам, Србија улаже у мене и враћам медаљама. Сигуран сам да ће тако бити у Будимпешти али и за две године у Токију када очекујем да донесем медаљу али и да рвање има више одличја.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.