Показали су рвачи Спартака јасно шта мисле о свом тренеру Сретену Дамјановићу, опколили су га, а потом бацили у ваздух. Раритет је то, како нам каже и чувени тренер из Суботице.
– Нико Срету није бацио на струњачи, али ово су моји момци – поносан је Дамјановић, па наставља коментар финала, али и целог плеј-офа.
– У Суботици је заиста било рвања, не мислим ту само на финале, него и на све мечеве. Доказ је то да у Србији постоји врхунско рвање. Што се самог финала тиче, драго ми је да смо у Суботицу вратили титулу. Прошле године смо је несрећно изгубили, можда је и Пролетер био за нијансу бољи. Овога пута није било дилеме, заслужено смо освојили 24. титулу. Ова је мени јубиларна, наиме, ово је 20. титула првака државе коју сам освојио са Спартаком. Прво као такмичар, а потом и као тренер.
Дамјановић је после финала и доделе трофеја своју медаљу поклонио градоначелнику Суботице Богдану Лабану.
– Свака част локалној самоуправи. Помогли су нам много, окупили смо у Суботици сјајне момке, добро смо радили, а подршка Града је изузетно значајна.
Војислав Трајковић, тренер Зрењанинаца, био је изузетно емотиван током меча. Кад су се страсти смириле, пружио је руку тренутно бољој екипи са друге стране.
– Честитам екипи Спартака на титули, заслужено су нас победили, док смо ми били бољи прошле године у неизвеснијем мечу. Сматрам, међутим, да је било мало судијске неправде, поготово у категорији до 72 килограма, где су се састали Мате Немеш и Александар Максимовић. Видело се и у лигашком мечу да је питање тренутка када ће Мате бити боље од Максе. Мислим да су судије доделиле победу Максимовићу, не бих се бунио да је Немешу досуђена пасивност минут, минут и по до краја меча, али се то нигде не ради у самом финишу. Нормално, прорадиле су ми у тим моментима емоције, а извињавам се колеги Срети на мом неспортском понашању у тим моментима. Било је то још добрих борби, Фрис и Нађ су имали жесток окршај, док је Коломпар показао да је спреман велике победе – сматра Трајковић.
Победу Спартака потврдио је у последњој борби Давор Штефанек. Савладао је Горана Сремца тушем у другој рунди, а како каже олимпијски шампион из Рија, и њему предстоји више рада да стигне до жељене форме.
– Победа Спартака је заслужена. Немам дилеме око борбе Максимовића и Немеша. Макса је боље рвао у финалу него у лигашком дуелу против Пролетера, где је било критичније. Што се мене тиче, имао сам повреду руке, али сам борбу извукао на искуство. Морам озбиљније да радим, видело се и на финалу да овако не иде. Чека нас озбиљан посао наредне године, желимо да одемо на ллупско првенство света, већ смо почели да сакупљамо средства. Желимо пласман међу три најбоље екипе, да покажемо шта је Спартак. Честитам свим рвачима, члановима управе, а речи хвале упућујемо локалној самоуправи и спонзорима. Они су нам помогли да окупимо добру екипу и да у Суботицу вратимо титулу која нам је прошле године отета.
Капитен Суботичана Дејан Фрањковић урадио је све што се од њега очекивало, у оба меча је забележио победе тушем како не би било дилеме ако затреба.
– Мислио сам, искрено, да ће бити теже против Новог Сада у полуфиналу, али је атмосфера код нас била сјајна и то нам је вероватно и помогло. Не могу рећи да смо у финалу лако савладали Пролетер, али мислим да није било дилеме око освајача титуле. На нашој страни су били и рад, али и срећа, за разлику од прошле године. Титула је враћена у Субтицу и надам се да се неће селити скоро. Имамо добру екипу, а уз овакав стручни штаб и рад, надам се наставку победничког низа – истакао је Фрањковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.