Почетна / Микс / Борилачки спортови

Штефанек: Рвање није спорт за мазе

„После злата у Рију више људи обраћа пажњу на мене, па сам умеренији, а Новак Ђоковић је најбољи пример како шампион треба да се понаша” - каже златни Суботичанин
ФОТО: Н. Неговановић, Д. Вуковић, М. Рашић

До тренутка кад је на струњаче у Рио де Жанеиру изашао рвач из Суботице Давор Штефанек Спортска Србија је са неверицом бринула да ће се изјаловити наде о олимпијским медаљама у Бразилу. А онда је Штефанек фантастичним потезима стигао до највреднијег одличја – злата које је било замајац његовим колегама, олимпијцима, медаље која је покренула целу Србију.

Шири се породица Штефанек

Давор је средином децембра решио да се скраси. Рекао је судбоносно да пред Долорес.

- Још се не разуме у рвање толико, али учи, гледа снимке. Како ће другачије, када је ушла у рвачку фамилију и носи презиме Штефанек. Била ми је велика подршка и пре венчања, подржавала ме је у свему, знао сам да је моја изабраница за цео живот. За велики део златне олимпијске медаље заслужна је Долорес. У мају се рађа нови Штефанек, мислим да ће и он бити рвач. Ако тако буде, онда ће и супруга морати да зна све о рвању, као што је и моја мајка учила – истиче Давор.

И не чуди што Давора последњих дана 2016. године виђамо на промоцијама најбољих спортиста. Тако је крајем децембра Штефанек по пети пут постао најбољи тамо где је то можда и најтеже, у родном граду, у Суботици.

- У овом делу године на програму су проглашења најбољих, а ја сам, хвала Богу, у последње три године стално на оваквим окупљањима. Био сам најбољи у Суботици, Војводини, па и Србији. Наша држава нема много становника, када се пореди са неким другим земљама, али има изванредне спортисте, зато су ове награде још важније. У Суботици, граду спортова, прво место запечатио сам златом у Рију, а волео бих да на наредној олимпијади неко од мојих рвача то исто направи – говори Давор на почетку наше приче.

Питање које није могло да се заобиђе је да ли се Давору живот променио после олимпијског злата?

- Живот ми је исти, и сада након олимпијског злата, као што је био и после злата на првенству света. Наравно, неке ствари сам морао да променим, више људи сада обраћа пажњу на мене. Морао сам мало да коригујем понашање, не да се уобразим, већ да будем умеренији. Најбољи пример како шампион треба да се понаша је свакако Новак Ђоковић. Пратим како се он владао после великих успеха, покушавам да останем исти.

У друштву бесмртних

Златна медаља у Бразилу обезбедила је Штефанеку име на Олимпијској чесми у Суботици. У друштву бесмртних спортиста Суботице, тренутно је десет освајача олимпијских одличја:

Јошка Такач (фудбал, сребро Лондон 1948), Тихомир Бата Огњанов (фудбал, сребро Хелсинки 1952), Душан Маравић (фудбал, злато Рим 1960), Момир Петковић (рвање, злато Монтреал 1976), Рефик Мемишевић (рвање, сребро Лос Анђелес 1984), Елеонора Вилд Ђоковић (кошарка, сребро Сеул 1988), Ђула Мештер (одбојка, бронза Атланта 1996, злато Сиднеј 2000), Бојана Радуловић (рукомет, сребро Сиднеј 2000), Никола Калинић (кошарка, сребро Рио де Жанеиро 2016) и Давор Штефанек (рвање, злато Рио де Жанеиро 2016).

Како смо и рекли, покренуо је Давор српске спортисте у Бразилу, али је учинио и велику ствар за његов спорт – рвање.

- Још увек нисам свестан шта сам тачно учинио за рвање. Ово је наш најтрофејнији спорт, али, нешто није функционисало последњих година. Није срамота рећи да је након распада бивше државе, рвање пало у сенку осталих спортова. Криви су људи који су радили у рвању, не да нису добро радили, него можда нису довољно веровали у себе. Рекао сам пре Олимпијаде у Бразилу да желим да вратим рвање где му је место. Хвала Богу, освајањем злата то сам и успео.

И пре поласка у Бразил, Давор је одисао самопоуздањем. Смеле изјаве да је спреман за медаљу показале су се као веома основане.

- Искрено, очекивао сам медаљу, очекивао сам финале. Нисам био сигуран да могу до злата, али, када сам ушао у финале, рекао сам себи „мораш до краја”! Тако је и било. Наравно, никад у спорту не може се рећи да је нешто сигурно. Али, ако идеш негде са размишљањем да ће бити добро, онда добро и буде. Не спутаваш себе дилемама, него дижеш самопоуздање. На Светском првенству сам био први и трећи, на првенству Европе други, знао сам да сам годинама у врху светског рвања, такво размишљање ми је помогло. Можда је на телевизијским екранима изгледало да сам до финала лако побеђивао, али, верујте, била је потребна велика концентрација и вера у сопствене могућности.

Комплетан интервју можете да прочитате у новогодишњем троброју Спортског журнала за 31. децембар, 1. и 2. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ja
Memišević nije iz Subotice već iz Bačkog Novog sela kod Bača

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.