Почетна / Микс / Борилачки спортови

ОПОРАВАК ТЕЛА И УМА - Олимпијска шампионка на ЕП иде као навијач, а онда доноси одлуку

Јoвана Прековић једина је такмичарка у борбама која може да се похвали обједињењем трију најсјајнијих медаља на три највећа такмичења у години
ФОТО: И. Веселинов, Лична архива

Српска каратисткиња Јована Прековић, једна је од јунакиња Олимпијских игара у Токију које су одржане минуле, 2021. године.

Игре ће остати упамћене по немилим околностима изазваним пандемијом вируса ковид-19, због којих је 32. издање најмасовније и најважније спортске смотре на свету одложено за годину дана, а сва надметања одржана су без присуства публике.

Упркос отежаним околностима, Јована Прековић је у 2021. години направила несвакидашњи спортски подвиг. Освојила је европско, светско и олимпијско злато у борбама, у категорији до 61кг. Због тог спортског подвига у традиционалном избору Олимпијског комитета Србије проглашена је најбољом спортисткињом у минулој години.

Непоражена у 2021.

Поред европског злата у Поречу, олимпијског у Токију и светског у Дубаију, Јована је пошле године победила на још два турнира.

У Истанбулу и Лисабону је освојила златна одличја на турнирима „Карате 1 премијер лиге”. На прва два издања прошлогодишњег серијала изборила је олимпијску норму, тако да није морала да се појави на турнирима у Ташкенту, Москви и Рабату. Учешћем на пет великих такмичења Јована је остала непоражена у 2021.

Спортска чета

Јована је припадница Спортске чете Војске Србије. Нема чин, али ужива поједине привилегије Министарства одбране које су биле од кључног значаја за припрему у походу на најсјајнија одличја.

-Као војни службеник Спортске јединице добила сам бенефите. Имам право да користим сва средства за тренинг којим располаже Војна академија, а њихови ресурси су на изузетно високом нивоу.

Поред Прековићеве, чланови Спортске чете су џудисти Александар Кукољ, Жарко Ћулум, Ања Обрадовић, стрелци Димитрије Гргић и Јасмина Миловановић, атлетичар вишебојац Михаил Дудаш и скијашица Невена Игњатовић.

Златни борци

Занимљиво је да су репрезентативци Србије све олимпијске златне медаље у појединачној конкуренцији освојили у борилачким спортовима.

Прековићева је освојила пето по реду олимпијско златно одличје за Србију, победивши у финалу Кинескињу Јун Сјаојан. Десет дана пре ње, Милица Мандић се у Токију окитила својим другим олимпијским златом, после Лондона 2012, што је тада било прво за Србију.

Златним Српкињама са татамија придружили су се у Токију и Делфини. Ватерполисти су два дана после Јованиног финала, поновили подвиг из Рија 2016. У Бразилу се златним одличјем окитио и Давор Штефанек у рвању грчко-римским стилом.

Једина је такмичарка у борбама која може да се похвали обједињењем трију најсјајнијих медаља на три највећа такмичења у години. У истом спорту, али у катама, „триплету” су освојили Јапанац Рјо Кијуна и Шпанкиња Сандра Санчез.

Овај подвиг неће се поновити у скорије време. Можда и никад. Нажалост, јер карате неће бити на програму Игара у Паризу (2024), нити има назнака да ће „вештина празне руке“ да добије место на идућим издањима Олимпијских игара.

Јапан, као домаћин Игара, битно је утицао да карате буде уврштен у олимпијски програм у Земљи излазећег сунца, додуше, као показни спорт. Каратисти су се надметали у катама и борбама у конкуренцији оба пола. Надметање у борбама одржано је у три тежинске категорије у оба пола.

-Зенит каратеа био је на Играма у Токију. Верујем да су надлежни на глобалном нивоу дали све од себе да остане на програму. Нажалост, нису успели. Карате је отпао са програма због неспортских разлога. Ипак, то не значи да се дефинитивно неће вратити на велика врата - сматра јунакиња ове приче, Јована Прековић.

Медији су у фебруару пренели изјаву прослављене српске каратисткиње Роксанде Атанасов, у којој се слути скори крај Јованине такмичарске каријере. Роксанда се у тренерском раду с Јованом Прековић потпуно доказала на стручном плану, и нико није посумњао у њене речи у вези завршетка такмичарске каријере олимпијске победнице. Разлог могуће Јованине одлуке је испадање каратеа са програма будућих Игара.

На питање да ли је одлука о завршетку каријере дефинитивна, није дала јасан одговор, признавши да још увек није одлучила кад ће каријеру да приведе крају.

-На Европско првенство у Газиантепу (Турска), које је на програму од 25. до 29. маја идем у својству навијача репрезентације. Дала сам себи времена да донесем коначну одлуку. Пустила сам да се утисци слегну, па ћемо да видимо… Одлучила сам да се ове године одморим од такмичења и опоравим тело и ум.

Кад је реч о животу изван каратеа, девојка из Аранђеловца паралелно студира Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета у Београду и Факултету за спорт универзитета „Унион - Никола Тесла”. Сматра да, као и сви спортисти, не треба да се ограничи на пуко надметање у каратеу.

-Трудим се да будем успешна на обе стране. Срећа је што ми професори излазе у сусрет. Верујем да спортиста треба да буде комплетна личност, која се свакодневно усавршава и да не одустаје од образовања, колико год то било напорно. Студије су ми усмерене ка тренерском образовању.

На питање шта планира после завршетка такмичарске каријере, Јована је рекла:

-Различите идеје би могле да се остваре. Ипак, знаћу чиме ћу тачно да се бавим тек кад будем дефинитивно донела одлуку о крају спортске каријере. Радије бих одморила и на миру одлучила у ком правцу ће ићи мој живот и чему бих могла да се потпуно посветим.

За крај, на питање да ли би сопственим ауторитетом, покушала да утиче на повратак каратеа на програм будућих Олимпијских игара, без двоумљења је рекла:

-Наравно, волела бих да допринесем мом спорту колико год могу. Карате заслужује да буде део Олимпијских игара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.