Тренер отишао из Звезде: Притисак ван ринга

Објавили сте на друштвеним мрежама да више нисте шеф стручног штаба БК Црвена звезда?

- После седам месеци рада коме је претходила добра селекција тима, који је крајем децембра прошле године ушао у такмичење као једна од осам екипа у Супер лиги Србије, осетио сам умор и притисак. Седам месеци смо без пораза, то је додатно оптерећивало, па сам после десете узастопне победе остварене против нишког Наиссуса решио да се повучем и екипу препустим сарадницима. На одлуку су додатно утицала догађања пред меч с Нишлијама. Немају везе са спортом а била су устремљена ка неколицини Звездиних такмичара на које се вршио притисак да се не појаве у тиму против Наиссуса. Руководство БК Црвена звезда успело је проблеме да елиминише, на меч смо били комплетни и са 14:8 забележели десету везану победу. Ти догађаји су оставили велики траг, па сам после непроспаване ноћи решио да се повучем с кормила клуба са којим сам намеравао да титулом завршим тренерску каријеру. Повукао сам се из сале за тренинг, али сам срцем остао уз руководство и такмичаре Звезде и више сам него сигуран да ће титула првака после пет деценија красити витрине клуба на Маракани.

Милић није именовао ко је вршио притисак на Звездине боксере, али је прихватио да прокоментарише лигашко такмичење. Има ли Србија довољно боксера за девет клубова и учешће у две лиге истовремено?

- Нема. Све ово што смо гледали у претходних седам месеци је показало да су људи који су састављали лигу били нереални или лоши познаваоци боксерских прилика у Србији. Последица тога је иступање Радничког из Крагујевца. Неколико тимова су били пуки учесници без екипне победе. Много би боље било да су у лиги само четири тима, из сваког региона по један, и да су од боксера на тржишту направили уједначене тимове. Квалитет борби би био бољи, а од тога би сви имали корист, пре свега национални тим.

Хоће ли репрезентативци имати користи од лигашких такмичења пред Светско првенство у Београду које почиње крајем октобра?

- Не верујем да је из лиге било ко од стандардних репрезентативаца извукао корист, осим материјалне. Неки су због неуједначеног квалитета боксовали само три - четири меча, као капитен репрезентације Владан Бабић, док су неки имали и 10 борби, као Ненад Јовановић из Звезде. И код једног и код другог ефекат је лош.

Да ли је ангажман боксера из Русије решење да после 26 година освојимо медаљу на СП?

- Евентуална медаља коју би руски такмичари с нашим држављанством освојили на СП у Беграду би била покриће за средства која је држава и ресорно министарство спорта улажило у опоравак боксерског спорта у Србији. Медаља, или медаље, без подизања квалитета наших такмичара по завршетку СП ће брзо изгубити сјај. Имао сам прилику да упознам и радим с неколицином руских тренера и боксера, попут Абазова и Могамедова и стекао утисак да се ради о великим боксерима и врхунским људима, који нису ни мало искоришћени, да у раду с нашим младим такмичарима пренесу део великог знања. У Србију су са њима и тренери који су заслужни мајстори спорта Русије и врхунски стручњаци. Радећи с њима наши репрезентативци и њихови тренери имали би прилику кроз директан тренажни рад много да науче. Зашто то не радимо, није јасно!? Као да се плашимо да учимо или се стидимо незнања.

Шта ваља радити кад се Руси после СП врате у домовину?

- Систем рада не постоји. Да постоји, био би видљив континуитет напредка наших такмичара који су се у последње четири године доказали медаљама на континенталним шампионатима у млађим узрастима. Семиз Аличић је у мају 2018. на јуниорском ЕП у Анапи (Русија) освојио златну медаљу. Прошле су три године а Аличић на континенталним такмичењима није стигао даље од првог кола. На ЕП у Будви у мају прошле године поражен је прекидом у првој рунди. Систем стручног рада и одржавања континуитета развоја и сазревања талентованих дечака не треба да успостави УО БС Србије, већ струковна тренерска организација. Имам утисак да не постоји жеља ни план како да се до тога дође. Има Србија добре тренере који би све то могли да осмисле и реализују. Не треба занемарити чињеницу да у Србији тренутно ради петорица кубанских тренера. Могуће је укључити у рад и тренере руских боксера. Зашто не користимо њихово знање и не убацимо га у систем стварања нових генерација боксера, мени никад неће бити јасно – закључио је Милић.