Почетна / Микс / Атлетика

Победа Снежане Пајкић на ЕП у Сплиту у 50 златних момената

На сајту Европске атлетике траје серијал под називом „50 златних момената“
ФОТО: Европска атлетика

Један од последњих серијала „50 златних момената“ посвећен је Снежани Пајкић и њеном подвигу, освајању златне медаље на Првенству Европе у Сплиту 1. септембра 1990. рекордом државе 4:08,12, мада је била најмлађа и потпуни аутсајдер. Текст преносимо у целини:

„Југословенски навијачи полагали су велике наде у Драгутинa Топића у финалу скока увис код мушкараца на Европском атлетском првенству у Сплиту 1990. године.

Тог дана медаље су ка домаћинима похрлиле неколико сати раније. Најзаслужнији за то био је такође тинејџер, али овога пута женског пола у трци на 1.500 метара.

Снежана Пајкић није имала много изгледа да стане на победничко постоље на споменутој дистанци, јер је финале било пребукирано сјајним: совјетским, румунским и источнонемачким тркачицама, које су традиционално доминирале на средњим пругама у Европи и свету. На крилима њеног успеха Топић је нешто касније полетео такође ка златној медаљи.

Пајкићева је као јуниорка имала звездану каријеру, освојивши титуле у том узрасту на 1.500 м и на Европском првенству 1987. и 1989, као и медаље на светским првенствима 1986. и 1988. године.

Ипак се чинило да је сениорско Првенство Европе за ову 19-годишњакињу дошло прерано. Прве две трке на шампионату нису сугерисале да ће Пајкићева играти неку значајнију улогу.

На почетку првенства одустала је од трке од 3.000 метара. Имала је среће да се пробије у финале на основу резултата (4:09,53 у својој бржој полуфиналној групи). Тиме је испунила своја прилично скромна очекивања пред првенство.

Мој главни задатак у Сплиту био је да стигнем до финала на 1.500 метара – рекла је Пајкићева тим поводом.

Трка у Сарајеву (Првенство СФРЈ уочи ЕП, најбоља у животу – 4: 08,21), била је добар наговештај да бих могла нешто да учиним. Умало да нисам завршила причу у полуфиналу. Била сам седма и пласирала сам се у финале за једну секунду.

Пошто се провукла кроз квалификациони период, била је много опуштенија пред завршни обрачун, без обзира што је имала најслабији резултат и најмлађа од свих.

Њени противници су били совјетске фавориткиње Људмила Рогачева и Наталиа Артјомова, источноњемачке Ивоне Меи и Елен Кислинг и потенцијална фавориткиња Дојна Мелинте из Румуније, која је 1990. пре Сплита победила у 13 од својих 14 трка на 1.500 метара и миљу.

С обзиром на то да је већина најбољих светских тркачица на средњим пругама тада потицала из Источног блока, исте девојке заслужиле би да се нађу и у светском или олимпијском финалу.

Врло добро сам знао против кога трчим: Мелинте, Кислинг, Рогачева, да не спомињем друге – сећа се Пајкићева.

Ушла сам у такмичење растерећено, без очекивања да ћу ишта урадити. Срећом по мене, трка је ишла управо онако како треба. То ми је одговарало: трчала сам у групи, стрпљиво сам чекала последњих 100 метара и циљ. Знала сам да остале девојке, без обзира на искуство, не могу да ме прате.

Љубимица домаће публике истрчала је тактички зрелу трку и освојила неочекивану златну медаљу. Држала је добру позицију, близу чела групе, с које може да реагује, а опет ишла унутрашњим делом стазе.

Покушала је после звона да изађе на чело што је осујетила до тог тренутка водећа Сандра Гасер из Швајцарске с два-три оштра лакта упућена у Снежанина ребра.

Рекордерка домаћина померила се ка унутрашњој страни стазе и одржала прикључак, да би добила ударац ногом од Рогачеве на 300 метара пре краја.

Од изласка из последње кривине четири тркачице бориле су се за медаље. Пајкићева је подржана публиком и пуна самопоуздања и жеље обишла ривалке, Гасерову и Кислингову у широком луку.

Направила је неколико метара предности, проверила преко левог па десног рамена да ли јој неко прети, да би на линији циља насмејана раширила руке и полетела у загрљај Драгутина Топића.

Прослаљали су државни рекорд 4:08,13 и једну од најупечатљивијих победа на шампионату”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.