Пише: Драгутин Топић, добитник Националног признања за заслуге у спорту и атлетски тренер са мастер лиценцом
Наш Београд једина је престоница која тренутно нема лиценцирану атлетску стазу за тренажни процес и такмичења? Да ли ће се првенства Београда убудуће одржавати у Сремској Митровици?
Ова питања звуче као неслана шала, и нисам их ја измислио и сада их постављам већ су она постављена пред нас и нажалост су наша сурова реалност.
Мора да се схвати да је српска атлетика најмасовнија у нашој престоници, највише регистрованих такмичара је у Београду, атлетских тренера је ангажовано у Београду, те је и квалитет атлетике управо овде и концентрисан.
Прошле године главну реч у српској атлетици су водили Партизан 1945, Црвена Звезда, Младост, Београдски атлетски клуб па и мој Топ Џамп који је 2019. био 10. клуб Србије, а ове зиме држимо чврсто шесту позицију. Дакле, од првих шест најуспешнијих клубова Србије у овој години, чак четири су из Београда.
Атлетски клуб Војводина из Новог Сада, која је имала најбоље услове за рад и наравно изузетно јак стручни кадар, једина је која може да се бори за сам врх са београдском Звездом, БАК-ом и Младости.
Разлози за то су стручни кадар ангажован у горе набројаним клубовима, али и потреба талентоване деце која из мањих средина прелазе у Београд или у Нови Сад да наставе школовање у средњим школама и факултетима, јер је у њиховим родним местима то практично немогуће. Економских разлога за долазак у Београд готово да и нема више, јер клубови (част изузецима), немају средстава за професионално ангажовање спортиста и тренера.
Не бавим се статистиком, али само прост поглед на стартне листе у свим узрасним категоријама, а нарочито у старије јуниорској и сениорској категорији, као и број освојених медаља на савезним такмичењима, указује на чињеницу да је Београд лидер српске атлетике.
Поздрављам изградњу стадиона у осталим градовима Србије, и то је јако важно и даје ветар у леђа српском спорту, али атлетика не може напред без атлетског стадиона у Београду. Приоритет Српског атлетског савеза и Атлетског савеза Београда, требало би да буде изградња најмање два атлетска стадиона у Београду, једног мањег, тренажног са четити до шест кружних стаза и нешто већег, такмичарско-тренажног с девет кружних стаза и трибинама за гледаоце по угледу на све светске метрополе.
Изградња Атлетска дворане је од 2016 годи-не решила неке од проблема, нарочито у зим-ском периоду, али просто боли чињеница да београдски спортисти свакодневно путују на тренинг у Сремску Митровицу или чак у Нови Сад губећи време и преко потребну енергију. Говорио сам о талентованој генерацији деце рођене између 2002. и 2006. године, коју српска атлетика тренутно поседује, генерацији која би требало да влада европском сценом од средине ове декаде, али од тога неће бити ништа уколико се њима и њиховим тренерима не обезбеди барем минимум услова за несметани рад.
Питам се, где бисмо били да имамо оптималне услове за тренинг? Надам се да ћу и на ово питање ускоро добити одговор. Београд ће за две године бити светска атлетска престоница јер ће организовати Светско атлетско првенство у дворани и срамота би било да наш Београд, мој Београд, до тада не добије своју атлетску стазу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.