Горан Вендленер један је од активних учесника у маратонском покрету. Овај члан АК Апатин живи у Њујорку, одакле се јавио редакцији „Спортског журнала“ сликом и речју.
- Град који „никад не спава“ сада је потпуно утонуо у сан. Напољу је мало људи мада је пролеће. Али сам зато у Централ парку срео ракуна. Прошао је без бојазни поред мене. То је његово станиште. Он је остао код куће. Избегаваћу овај део, али не због „маскираног“ становника него због чињенице да је на северној страни постављена привремена мобилна болница – каже Горан Вендленер.
Забрана је уведена за окупљање и групне тренинге.
- Последњи тренинг био ми је скоро 30 километара. Трчао сам до Бруклинског моста. Увек је пун, по било каквом времену: киши, ветру, снегу... Сада је било сунчано и све је било пусто. Сликао сам се тамо и тако добио идеју да се јавим „Журналу“. Ретко и занимљиво искуство.
Није одређен полицијски час, али су непрестано присутна упозорења да људи држе одстојање међусобно.
- Препоручено је шест стопа, да заокружимо на два метра, мада је нешто мање.
Ипак има оних, који не поштују никакве савете, одлазе на спортске терене у групама.
- Њујорк ранер клуб, највећи спортски колектив на свету, обуставио је такмичења и тренинге до даљњег. За сада је сигурно да ће Њујоршки маратон бити 1. новембра и сви једва то чекамо...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.