Тим српске краљице спортова предвођен председником Веселином Јевросимовићем и директором Слободаном Бранковићем, одлази данас у Монте Карло, престоницу Светске атлетике. На Савету кровне организације у петак ће у 14 часова одржати презентацију нашег главног града као кандидата за одржавање Првенства света у дворани 2022. године. Сутра ће се знати да ли ћемо добити домаћинство највећег спортског (не само атлетског) такмичења у Србији до сада.
По информацијама, које „Журнал“ има, ближи смо циљу од јединог ривала казахстанског Нур Султана, познатијем по претходном имену – Астана?
– После искуства од пре две године, када је шампионат отишао у кинески Нанкинг, не смем ништа да тврдим док не буде готово. Сазнао сам идентичну информацију да смо једини, који ће се појавити пред члановим Консила, али никада се не зна, нисам миран ни сигуран, па ништа не бих да тврдим док не буде званично – каже Слободан Бранковић.
Нисте оптимиста?
– Јесам, борим се да бих победио као увек, али сам само опрезан.
Крах Првенства света октобра ове године у Дохи у организационом погледу, навео је, по мишљењу многих, воду на нашу воденицу?
– Жеља да се матични спорт прошири на друге континенте показала је своју лошу страну у катастрофалној посети у Катару.
Не сме Светска атлетика да се обрука опет?
– Ми смо се као организатори показали врхунским на Првенству Европе у дворани у Београду 2017. Имамо тимове сјајних стручњака без којих не може ништа у региону да се уради. Хрвати су организовали Светски куп, а директор такмичења био им је Ивица Матијевић. Куп Европе Треће лиге у Скопљу није прошао без наших људи, атлетских судија, као и Лига малих земаља у Црној Гори, где је Горан Беговић руководио Кросом Балкана у Беранама...
У овом тренутку најважније је да је Шампионат Старог континента организован као ниједан до сада?
– Тако је. То је наша највећа предност. Ти исти људи, који су били у организацији 2017, опет ће бити у тиму. Неки ће учествовати у презентацији, као на пример технички директор Првенства Европе, али и овог уколико га добијемо, Предраг Момировић, Биљана Даничић, координатор Локалног организационог комитета, Ана Срејић, маркетинг менаџер и Катарина Бранковић, задужена за медије.
Било би нелогично да Шампионат глобуса буде тако дуго ван Европе?
– Заиста би пауза била огромна. Сада је био у Дохи, па је 2021. опет на отвореном у Јуџину у Сједињеним Америчким Државама, а 2020. у дворани у Нанкинку у Кини.
Азијски Нур Султан је ту у дефанзивном положају?
– Највећа шанса нису нам њихове слабости, већ наша снага. Истаћи ћемо у представљању сопствене квалитете, а нека они, ако могу, а мислим да не могу, покажу да су бољи. Рекох да смо организационо бриљирали 2017. године на Првенству Европе. Сећања су свежа код чланова Савета. Близина аеродрома, врхунски хотели у близини објекта где се одржава догађај, публика као ретко где, све је резултирало врхунским резултатима и спектаклом какав се памти деценијама.
Осврнуо се Слободан Бранковић за собом на тренутак у јучерашњем разговору:
– Просто ми је је невероватно да смо дошли до тога да се боримо за други атлетски догађај по снази после шампионата света на отвореном и да смо фаворити. Замислите да је пре 10 година неко открио амбиције у потпуности. С такмичарске стране да ћемо да освојимо прве светске медаље на отвореном, прву олимпијску женску и после 60 година још једну за нашу атлетику, као и да ће годинама бити европских медаља са свих сениорских шампионата. Организационо да ћемо да организујемо Првенство Европе у кросу, па Шампионат Старог континента у дворани, Гала вече Европске атлетике... Инфраструктурно да ћемо изградимо на десетине стаза, па да дођемо у ситуацију да смо незадовољни са само две ове године, у Ћуприји и Зрењанину, без обзира што су многе од севера до југа изграђене и што је пет у поставци. Да смо то најавили многи би констатовали како смо бар претерано маштовити, ако не и потпуно луди.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.