АНАЛИЗА: Српски скакачи у 2019. години знају само за медаље

2

Завршена је сезона на стази, дужа него уобичајено и полако се подвлачи црта под учинак

ФОТО: ЕПА/Валдрин Џемај

Кад се има у виду централни догађај, Првенство света у Дохи, примат у нашој краљици спортова преузимају бацачи, јер су међу учесницима имали два куглаша (финалисту Армина Синанчевића и Асмира Колашинца), као и бацачицу диска (Драгану Томашевић).

Чињеница да је скуп одржан у Катару, где су температуре и у октобру изнад 40 степени, утицао је на то да СП буде у овом месецу, а не у августу, што је уобичајено. То је пресудно утицало на сезону.

Тркачи истичу да су освојили највише бодова на Првенству Европе за репрезентације (Трећа лига) у Скопљу.

Целокупна национална краљица спортова рачунала је пре свега на 12. медаљу Иване Шпановић у скоку удаљ.

До тога није дошло, јер је најбоља српска спортисткиња 21. века повредила задњу ложу десне ноге (није одразна), 1. септембра на ИСТАФ митингу у Берлину.

Многи су склони да на основу те чињенице констатују како је цела сезона била лоша за нашу ведету, што није тачно.

Чак супротно, Ивана, њен тренер Горан Обрадовић и целокупни даљ у Србији, као претводници скакачких дисциплина, могу да буду поносни на сезону.

Што се медаља на највећој сцени краљице спортова тиче, 2019. година биће у Србији упамћена по скакачима удаљ – истакао Горан Обрадовић, најтрофејнији српски тренер до сада.

Наши представници у овој дисциплини освојили су ове године четири медаље са сва три такмичења европског нивоа на којима су учествовали!

За Ивану није никакво изненађење да нас обрадује на велики атлетским манифестацијама. Са 6,99 метара на Првенству Европе у дворани у Глазгову освојила је златну медаљу. Био јој је то најбољи скок сезоне, на шта нас је навикла – каже Обрадовић, који је најзаслужнији што је његова ученица увек најспремнија тамо где је најважније, а врхунска такмичарка вансеријским талентом то зна да спроведе у дело.

Кад у малој земљи као што је Србија имамо девојку која је од 2013. године на великим такмичењима на којима је учествовала стално била на победничком постољу (осим на Првенству света у Лондону, због познатог „Случаја такмичарски број“), јасно је да иза ње стоји јединствен тренер.

Обрадовић, међутим, не крије знање, као што су то чинили неки врхунски тренери у претходним временима. Знајући то, позвали су га Швеђани да 15. новембра одржи предавање на једном од најзначајнијих тренерских скупова за ову групу дисциплина.

Код нас је (поред осталих), у улози саветника, помогао Страхињи Јованчевићу и његовом оцу и тренеру Милораду да дођу до бронзане медаље на Шампионату Старог континента у Шкотској националним рекордом у дворани 8,03 метара.

Страхињина бронза једно је од највећих изненађења шампионата.

На Првенству Европе за млађе сениорке у Шведском Гавлеу од 11. до 14. јула, Милица Гардашевић била је бронзана са 6,43 м. Учествовала је и на ЕП за сениоре под кровом.

Милица је наставила са успесима од претпрошле сезоне, када је освојила злато на Првенству Европе за јуниоре.

Европске игре младих (ЕЈОФ) одржане су у Бакуу (Азербејџан) од 20. до 28. августа.

Још једно пријатно изненађење приредио нам је опет представник јачег пола, Томислав Исаиловић, освојивши бронзану медаљу са 7,26 метара.

Више такмичења Старог континента у краљици спортова није било ове године, па је Горан Обрадовић с правом, помало поетски, закључио:

Ова година остаће записана у песку за сва времена...

Једино јуниори затајили

Одржано је од 18. до 21. јула и Првенство Европе за јуниоре у у Борасу (Шведска).

То је једино такмичење на нивоу Старог континента на коме даљаши нису имали представника.

Дубоки корени знања

Подсетио се Горан Обрадовић и прошлих времена:

У песку времена први озбиљни траг је остао забележен пре пола века када је Ненад Стекић освојио бронзану медаљу на Европском првенству за јуниоре. Тада, уз вођство тренера Александра Маринковића, почиње Стекина дугачка и успешна каријера.

Низали су се успеси и других наших даљаша оба пола.

Не смемо да заборавимо презимена каква су: Рак, Кошутић, Деспотовић, Маринковић, Рајић, Јахић, Милинков код младића или: Францоти, Лукић, Данчетовић, Малешев код девојака. Имали су изванредне стручњаке: Маринковић, Луковић, Лазић, Камаси, Шврака...  који се нису устручавали да пренесу знање на нове генерације тренера. Знање се годинама преносило и са појавом нових тренажних технологија усавршавало.

Без бриге о будућности

Сматра Обрадовић да је тренутно наша најјача атлетска дисциплина скок удаљ.

У безмало свим узрасним категоријама имамо одличне резултате: Лукић, Мићић, Тодоровић, Новаковић, Исаиловић, које предводе светски познати даљаши: Шпановић, Гардашевић, Анић и Јованчевић на челу са својим тренерима... 

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
007

Eh da nam je više Obradovića...ajde državo ulaži više u Atletiku kraljicu svih sportova jer kad mala Grenada može da ima svetskog šampiona u bacanju koplja pored nemaca finaca i ostalih bacačkih velesila

Одговори
Đurđevak i Ruže

Ovo da čita neki osnovac pa da kaže kako smo mi velesila.Pobroja brate neke za koje ni u svojoj familiji nisu čuli.Recimo imamo Gardaševićku i više nikoga.Ako se varam osudite me.Ona će napraviti rezultat a ostalo teško bilo ko.Prvak se rodi jednom u 100 godina kod nas.Nismo za Atletiku.Nemamo osnove i nemamo kadra.Dali ste da se atletika preseli u novopazarski kalifat i pogriješili.Dajte malo para po Srpskim gradovima pa će biti i rezultata.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру