Учесник неколико првенстава Европе Ведран Самац бацио је копље до 80,04 метара и победио.
– То је друго такмичење узастопно у 2019. на коме сам пребацио 80 метара – каже Ведран Самац.
Премијерно је било у Клужу?
– Тада сам надмашио 80,09.
Победио вас је домаћи представник са 83,50?
– Изненадио ме је. У почетку је био на 72 метра, да би у последње две серије надмашио 82,50 па 83,50. Ја сам имао још један хитац на 79,90 метара.
У Зеници није било изненађујућих напредовања ривала?
– Није, доминирао сам све време.
Серије су биле све око споменутих резултата?
– Тако је и то охрабрује. Јесте да је највећа даљина била ситно изнад 80, али сам све даљине остваривао преко 79 метара. Било је ту хитаца на 79,80 па 79,90...
Када је ниво не само на једном такмичењу, већ више узастопних, тако висок, логично је очекивати много боље резултате?
– Како ми то у жаргону кажемо, чекам да се хитац одломи. Питање је тренутка када ће то да се догоди.
Лични рекорд вам је 80,90 метара из 2015. године?
– Тада сам имао проблема с прстом на нози. Ушивао сам га и он би на сваком такмичењу после два хица попуштао и крварио. Нисам ни тада остварио оно што сам могао.
Сада таквих проблема нема?
– Има, али у далеко мањем облику. Прст на десној руци, којом бацам, у првом зглобу, најближем нокту, повређен ми је, отечен. Током загревања то ми смета, повређује ме. Међутим, када крене адреналин, на такмичењу, више ништа не осетим. Тај део шаке, иначе, нема неку функцију при избачају. Проћи ће.
Дакле, нема споменутих проблема?
– Ни изблиза. Могу да кажем да сам практично прве две сезоне без повреда. То је важан моменат у самопоуздању спортисте.
Норма за Првенство света у Дохи је 83,50 метара, а за Олимпијске игре у Токију 85,00?
– Шампионат планете је од 28. септембра до 6. октобра. Високе температуре у Катару помериле су такмичење на нови термин, које је обично у августу, чак на октобар.
Да ли вам лично то одговара?
– Апсолутно, јер продужава сезону. До сада је била кратка, али сада могу да се такмичим много више у овом периоду и остварим потребне резултате. Незванични лични рекорд ми је 85,60 и мислим да могу да бацим копље и „до Токија“.
Када имате следеће такмичење?
– Од менаџерке добијам понуде за Финску, па за Бразил, али тамо се дуго путује, заморило би ме, не одговара ми. Могао бих да се такмичим ван конкуренције у Купу Србије за јуниоре.
Коју бисте могућност најрадије лично искористили?
– Не бих желео да на томе остане, да се надмећем с млађима. Радије бих да се опробам с јаком конкуренцијом. На шта год да испадне, апсолутно сам сигуран да ћу испунити норму бар за Доху, ако не и за Токио већ ове године...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.