Рак је побеђен – порука коју је јуче на свом твитер налогу забележио Милан Ристић, изазвала је велику пажњу јавности. Написана је на енглеском језику, јер наш ас живи у САД, где се оженио по завршетку студија.
Захвалио се свима који су били уз њега: супрузи Мередит, докторима Банчевићу и Чикирзу, Атлетском савезу Србије, клубу Црвена звезда и свим пријатељима и познаницима.
Више пута писали смо о томе да вишеструки српски рекордер на: 60 м (6,75), па 60 м препоне (7,67) и 110 м препоне (13,39) има здравствених проблема. Нисмо улазили у детаље, док се није сам јавио са жељом да на страницама нашег листа изнесе у јавност истину о својој болести.
– Јављам се да направимо причу, ако може за Журнал, о свему што се дешавало летос и да се то објави – рекао је Ристић. – Не знам шта људи ту причају, али мислим да је време да се каже о чему је реч јер може да буде превенција за друге људе, да не дођу у моју ситуацију.
Наравно да је могло. Почели смо од почетка и питања – када сте осетили прве здравствене проблеме?
– Негде у фебруару прошле године. Није ми било свеједно. Много сам размишљао о чему се ради. Мислио сам да је повреда настала од ударца или при великом напору. Сумњао сам и на брух.
Када је установљена дијагноза?
– Свет је данас савремен, свако има приступ Гуглу. Наравно да сам гуглао и распитао се около шта још може да буде, али сви симптоми су указивали на тумор тестиса или канцер.
Када сте се одлучили за операцију?
– Нисам се ја одлучио за операцију, то ми је речено. Није било другог начина да пробам да се борим осим тог. Човек је очајан када нема опција, али у том тренутку је то морало да буде тако и никако другачије.
Нисте прихватили опцију да то обавите у САД?
– Контактирао сам доктора Николу Чикириза и Атлетски Савез Србије и рекао о чему је реч. Нису ми постављали сувишна питања – купили су ми авионску карту за Србију већ за 30. април. Операција је била заказана такође изузетно брзо – 4. мај. Операцију је водио мој доктор Владимир Банчевић са својим тимом у једној сјајној приватној клиници, да се више не би чекало, јер у том тренутку нисам имао здравствену књижицу. Време није било на нашој страни. Атлетски Савез Србије је исплатио све трошкове операције и остајања у болници на хирургији.
Како сте се осећали, о чему сте размишљали?
– Имао сам прегледе на ВМА и тамо сам видео натпис: „Здрав човек жели пуно, а болестан само једно“. То ће ми доживотно остати записано у глави. Мислим да је цео круг који сам створио око себе био склопљен само позитивним мислима и ничему другом што такође мислим да је велики део опоравка.
Зашто сте одлучили да кажете шта се догодило?
– Не желим да људи дођу у моју ситуацију. Неопходни су редовни прегледи код уролога. Можда сам могао ово да спречим тиме. Треба се обратити специјалисти за такве ствари. Мислим да је веома озбиљна тема и да треба да се прича о томе. Нека ова прича користи једном човеку – бићу презадовољан...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.