По свему судећи за Емира Бекрића, националног рекордера на 400 м препоне (48,05), завршен је најтежи период борбе с повредама. Показала је то сезона у дворани у којој је, после практично четири године, коначно истрчао нешто што подсећа на његове праве резултате. Пошто Емирове главне дисциплине практично нема у сали, трчао је 400 м глат за 48,17. Лични рекорд му је 47,17, али и ово остварење охрабрује (као и 22,38 на 200 м).
Да ли сте можда очекивали још боља достигнућа?
– Срећан сам. Здрав сам – насмејан је Емир Бекрић. – Поново уживам на стази и радим оно што волим! Када се осврнем за собом и видим да сам прошле године у априлу због повреде могао само да сањам о трчању, имам више него довољно разлога за оптимизам.
Ускрс је за нама. Сада када васкрсавате у атлетском погледу, колико вам је вера у Бога помогла у унутрашњој борби са самим собом?
– Вера за мене представља све. У Бога, у себе, у сврху и смисао свега што ми се десило. Пронашао сам позитивно у свему и захвалан сам му на сваком искуству, лекцијама и ситуацијама кроз кроје сам прошао и кроз које сада пролазим.
Да ли сте икада губили наду да можете квалитетно да се вратите у атлетику?
– Губио сам наду. Падао сам психички и мотивационо, пролазио кроз фазе преиспитивања самог себе. Мориле су ме сумње да можда никада више нећу здрав завршити трку. Страх да можда нећу бити ни близу нивоа на ком сам некада био. Међутим, истрајност, вера и љубав према спорту су победили.
Колико сте дубоко осетили шта је слава и како је када је нема?
– Довољно да могу да напишем књигу од хиљаду страница. Дефинитивно животно искуство – нешто што нисам ни могао да замислим да ћу проживети. Мислим да је губитак славе најмањи проблем. Изгубити људе из окружења и негде у целој тој причи изгубити себе јесте нешто с чим је, очигледно, требало да се суочим и пронађем решење.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.