ПОРТРЕТ БЕЗ ОЦА: Обрадовић - Тесла међу тренерима

1

Док су и детаљи из приватног живота једне од најбољих скакачица удаљ Иване Шпановић познати јавности, њен тренер Горан Обрадовић је приватно остао у сенци

ФОТО: Н. Неговановић, М. Рашић, приватна архива породице Обрадовић

Најуспешнији српски атлетски стручњак до сада, Горан Обрадовић, често је у медијима. По правилу је тема посао којим се бави, јер под његовом диригентском палицом најлепша дела српске, али и светске краљице спортова остварује Ивана Шпановић.

Док су и детаљи из приватног живота једне од најбољих скакачица удаљ познати јавности, Обрадовић је приватно остао у сенци. Зато смо одлучили да га осветлимо кроз низ тема, али без иједног питања везаног за његову најчувенију ученицу.

Уврежено мишљење површних пратилаца атлетике било је да за успех у атлетици треба имати тренера из Санта Монике, некада давно из ДР Немачке… Колико вам је улагања у себе и посвећености требало да срушите тај мит?

У почетку свог рада нисам био препознат као будући врхунски стручњак – сећа се Горан Обрадовић. – Вероватно због тога што нисам улазио у калупе тадашњих тренера. Знање ми није било сервирано, па сам га зато тражио ван граница земље. Одлазио сам на семинаре широм Европе и полако почео да слажем мозаик, који ће тек касније дати јаснију слику како стићи до врхунског спортског остварења. У нашој земљи недостајали су елементарни услови за рад, па и довлачење иностраних тренера није имало никаквог смисла. Када је држава почела системски да улаже у спорт, па тако и у атлетику, почели су да се појављују и први озбиљнији резултати. Развојем инфраструктуре омогућено је атлетичарима и тренерима да покажу сав свој потенцијал. Од 2012. године, када је зими Хала један Новосадског сајма прилагођена атлетици, па преко праве Атлетске дворане на Бањици 2016. до данас, атлетика је Србији донела невероватних 18 медаља с највећих европских и светских смотри.

За вас је већина познавалаца спорта чула од тренутка када сте почели да остварујете највеће успехе с Иваном Шпановић. Како бисте у најкраћем описали оно што је претходило томе?

– Атлетиком сам почео да се бавим 1982. године, дисциплином скок увис. Моје амбиције су биле далеко веће од потенцијала који сам имао и већ са 18 година сам знао чиме ћу се бавити у будућности. Тренер сам постао 1995. године, задужен за скакачке дисциплине. Имао сам огромну енергију и невероватну жељу за успехом, али због изузетно тешке ситуације у земљи и недостатка услова нисам успео да реализујем зацртане планове. Ново поглавље је почело 2004. године када смо добили неопходне услове за рад. Прве медаље освојио сам с Дудашем 2008. и 2009. године. Ивана долази у групу 2010. године и ту почиње путовање које се још није завршило.

Магија презимена Обрадовић

Презиме успеха је Обрадовић – у кошарци Жељко, сада и Саша, у тенису Богдан, Љубомир у рукомету, а у атлетици ви, па још један Жељко…

Беше давно када су се потомци Обрада Станишића прозвали Обрадовићи. Вероватно је Обрад био један од ретких очева који је своју децу учио старим спортским вештинама попут бацања камена са рамена, скокa удаљ из места, песничења.... па су тако и данашњи потомци наследили гене за доброг учитеља – тренера – није пропустио да се нашали Горан Обрадовић, а у свакој шали има мало шале, а више истине.

Да ли сте строги?

– Постанем строг оног момента када приметим да је угрожен план и програм рада, али на то питање одговор треба да дају моји пулени.

Како одржавате манекенску линију?

– О њој не бринем ја већ моја штитна жлезда. У последњих 10 година два пута сам боловао од хипертиреозе.

Који је, по вашем укусу, спорт број два?

– Два спорта деле то место. Тенис, јер сам у њему провео готово 15 година као кондициони тренер и ски скокови.

Зашто ски скокови?

– Па то је спорт који је уско повезан с атлетиком – скакачким дисциплинама. Ако се зна да је скок мотком најопаснија дисциплина у атлетици онда се може рећи да су ски скокови једна од најопаснијих дисциплина у свету спорта. Одушевљава ме њихова храброст и хтење да са сваким скоком полете још даље. Њихови летови трају и до осам секунди.

Књиге?

– Књигу коју сам највише пута прочитао је „Основе спортског тренинга” од Јулијана Малацког. То је књига која треба да буде библија свих тренера. Темељи на којима се гради будућност спортских радника, спортиста и спорта уопште. С добрим предзнањем много је лакше разумети савремени тренинг и ако је потребно стварати нове моделе тренажног процеса.

Портрет без оца

Колико је породица трпела због ваше посвећености краљици спортова?

– Слика говори хиљаду речи. Ово је једна од многобројних слика на којој нисам и ја. Слика је направљена 2016. године на матури моје старије ћерке Тамаре. Пропустио сам многобројне значајне тренутке у одрастању своје деце. Тамара је сада студент факултета техничких наука, док је млађа Наташа матурант Карловачке гимназије.

Многи се у тренуцима успеха захваљују пре свега супругама. Не кријете да вам је Душанка од огромне помоћи?

– Мало је успешних тренера који су успели да сачувају брак. Сматрам да је у очувању нашег брака Душка имала кључну улогу. Од почетка је знала чиме се бавим, давала ми подршку, али је и веровала да ћу успети у својој намери.

Да ли је боље имати групу или појединце за ученике?

– Свакако је то група. Увек сам говорио да група из појединца извлачи максимум. Међутим ако појединац постане врхунски спориста онда је немогуће одржати групу. Врхунски спорт захтева 100 одсто посвећености и мој ангажман подразумева заиста пуно времена ван места боравка.

Познато је да сте велики љубитељ Николе Тесле. Да ли сте успели да нека његова истраживања искористите у свом раду и како је то могуће?

– Још као мали био сам опчињен Николом Теслом. Увек сам нешто чачкао око струје. Све ме је то фасцинирало па сам због тога и уписао електротехничку школу. У тренажном процесу најважнији је баланс. Исто тако је и трофазна наизменична струја у идеалном балансу. Када направимо пресек све три фазе, у било ком моменту, добијамо нулу. Чак и графички приказ трофазне струје изгледа као графички приказ тренажног процеса.

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 7. и 8. април. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
E...

...ovo je uspeh, sa minimalnim sredstvima osvojiti ovoliko medalja!!! Bravo!!! Svaka čast!!!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру