Асмир Колашинац не тренира више с Николом Томасовићем. Овај двојац је српској краљици спортова донео колекцију европских медаља у бацању кугле: златну 2013. у Гетеборгу (дворана) 20,62 м, сребрну 2015. у Прагу (дворана) 20,90 м и бронзану 2012. у Хелсинкију (отворена борилишта) 20,36 м.
Уз ове изванредне успехе, дубл Колашинац – Томасовић, има у трезору и државни рекорд у дворани (20,91 м од 14. фебруара 2015. у Новом Саду), као и низ финала на светским првенствима и олимпијским играма (на оба догађаја пласмане у најбољих осам).
На питање одакле оваква одлука 33-годишњег дива и нашег легендраног стручњака, одговара Асмир:
– Да будем искрен, нисам баш био спреман да износим у јавност нешто око ове теме. Због повреде нисам успео да се пласирам у финале Првенства Европе у дворани у Београду, једва да сам се уопште и појавио на догађају. Због истих проблема, операције киле, па споријег опоравка, нисам отишао у Лондон на Првенство света, бацалиште на коме сам 2012. на Олимпијским играма био седми. После слабе сезоне остао сам без спонзора. Ја имам извесна примања, али мој тренер не добија ни динара. За разлику од неких других наших врхунских атлетичара, којима је Атлетски савез Србије помогао у сличној ситуацији, мени и Томасовићу није.
Како се то онда одразило на раскид ваше сарадње?
– Није лако било Николи да без динара ради са мном, жртвује по ко зна који пут лични живот, претпостави свог пулена породици. Улагао је сопствена средства у рад са мном, само бензин кошта, да о другим моментима не говорим. Приметио сам да није могао да се мотивише и споразумели смо се да је овако боље за обојицу. Остали смо сјајни пријатељи и још много пута ћемо сести заједно и провеселити се.
Имате ли новог тренера?
– Мислио сам да наставим да радим сам у Сјеници. Међутим, јавио ми се да помогне Менсур Врцић, мој суграђанин. Он је некада био такмичар у истој дисциплини, а после написао докторат баш на тему бацања кугле. Сада је професор на Факултету физичке културе у Сарајеву.
Има ли разлике у односу на досадашњи начин рада?
– Суштински не. Више у превентиви од повреда, стабилизацији колена, леђа... Имао сам почетак дискус херније, па то треба предупредити. Радим вежбе за то. Користим медицинку од седам килограма, коју до сада нисам. Не идем толико на развој снаге, колико ћу пробати да унапредим експлозивост при избачају. Унапред знам шта ћу да радим до марта наредне године. Сада имам 130 килограма на својих 1,87 висине па још два до три килограма да додам када уђем у сезону и то је то. Важно је да сам здрав и изузетно мотивисан и да желим да освојим још много медаља...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.