Почетна / Микс / Атлетика

Ви питате, Ивана Шпановић одговара: У Арени радост за Србију!

Читаоци „Спортског журнала“ имали су привилегију да поставе питања Ивани Шпановић. Шансу да електронским путем „разговарају” с европском примадоном у скоку удаљ искористило је више стотина заинтересованих
ФОТО: Д. Жарковић

Најбоља српска атлетичарка Ивана Шпановић непрестано од 2013. у избору нашег листа, одговорила је на 49 питања.

У празничном троброју дали смо прву групу, уз наш 19. избор најбољег националног представника краљице спортова. Другу објављујемо данас.

Урош, Крагујевац: Као бивши спортиста поставио бих Вам једно питање које се односи на тренутак. Ваши успеси су неспорно бројни, самим тим не знам који ваш скок вам представља највећи успех, тачније која медаља (свакако је свака велики успех, јер је превише напора уложено у сваку од њих), али занима ме да ли сте у моменту током или после тог скока били свесни баш тог тренутка који је битан за вас, вашу породицу, тренере, вашу земљу или отрежњење дође тек након пар дана?

За тај тренутак живим, али чини се да нисам свесна јесам ли потпуно спремна за њега док не дође. Некада до те мере да мислим да ћу се од узбуђења, среће и адреналина оневестити. По природи сам таква да не знам да уживам у томе већ одмах желим да чујем шта је то што нисам успела да изведем да би било још боље.

Невена, Вишеград: Сви знамо да си имала много лепих тренутака у каријери. Да ли си имала оних тежих и можеш ли нам навести неки? Поздрав!

Најтежи су тренуци када доживиш повреду и ниједан неуспех с том тугом не може да се пореди. На срећу, тога није било много, али је болно када се присетим. Највећи спортски неуспех доживела сам с 15 година на Првенству света. Због неискуства нисам прошла у финале и била сам неутешна. На том такмичењу је девојчица победила са 6,40 метара. Две недеље касније, на Првенству Балкана скочила сам велики лични рекорд од 6,43 метра, што је 3. резултат свих времена за тај узраст и дан данас. Била сам разочарана али сам била и мотивисана, јер сам тада сама схватила да је моје место у самом врху.

Смиљка, Ниш: Због бављења атлетиком пропутовала си доста. Који је град, или дестинација коју још ниси посетила, а желела би?

Азија ме је одувек највише привлачила због културе, обичаја и хране. Постоје многи градови које сам обишла, али бих се могла назвати “лењим” туристом, јер нисам обишла много тога због обавеза према тренингу, такмичењу...

Горан, Бечеј: Да ли имаш у плану нову тетоважу?

За сада не.

Јелена, Бачка Топола: Да ли си икада размишљала да постанеш плавуша?

Била сам плавуша у основној школи, врло кратак период, врло лоша одлука.

Игор, Сврљиг: Егзит, или Гуча? И зашто?

 – Не бих могла да одаберем, јер ниједно нисам посетила. Морала сам ту срамоту да поделим.

Ивана, Нови Сад: Летос си Милици Емини, препонашици АК Војводина

донела аутограм олимпијске првакиње на 100 м преко препона Сали Пирсон. Колико ти значи што млађима можеш да учиниш тако лепу ствар, која њима стварно пуно значи?

Тачније, то је урадио мој тренер, ја сам само мало помогла. Када је Милица угледала аутограм , њена реакција била је прелепа и то је нешто што ћу памтити веома дуго. Трудим се, колико могу, да младима учиним дан лепшим и ту сам увек за сва њихова питања и “селфије”.

Мирко: Да ли бројиш кораке кад се залећеш да скочиш, ако бројиш колико корака направиш?

 – Мој залет броји 18 корака. Цео залет траје неколико секунди и у тим тренуцима само сам концентрисана на техничке ствари које морам да изведем.

Милица: Да ли ће ти Првенство Европе у Београду бити најважније такмичење у животу? Како ћеш се осећати ако победиш, а како узмеш ли сребро или бронзу?

Биће сигурно једно од најлепших. Као бранилац злата из Прага 2015. учинићу све да своју публику и народ коме припадам учиним поносним, још једном, уживо.

Мајда, Нови Београд: Колико си најдаље скочила удаљ из места? Колико је то истински важно за твоју дисциплину?

Моја велика жеља је да из места прескочим три метра, а неодостаје ми само четири до пет центиметара. Мада то није битан показатељ, важно ми је да константно напредујем, па макар то био и скок удаљ из места.

Дрина, Матарушка Бања: Шта госпођици Шпановић најтеже пада на тренинзима?

Најтеже ми падају изгубљене опкладе.

Марија: Волела бих тренирати атлетику. Како можеш знати за коју си дисциплину. С колико година је најбоље почети? Јесам ли закаснила с 15?

Довољно је само да си довољно радознао и да желиш да научиш нешто ново о дисциплини или спорту. За све остало је ту тренер. Он уме да препозна да ли постоји таленат и да те усмери за одређену дисциплину. Ниси никада закаснила да се бавиш спортом.

Иван, Пирот: Поштована Шпановићева, шта бисте поручили људима који су тек почели да се баве спортом. Многи неће ни да почну, јер не знају шта да раде.

Мислим да је кључна ствар у томе да будемо искрени према себи када су личне амбиције и жеље у питању. Не размишљајући о томе шта вам то доноси и шта ће други да мисле о томе. Можда се нећете пронаћи баш у том спорту, али ћете знати шта волите, шта можете и шта вас испуњава. То је много значајнија информација и осећај од незнања и несугорности коју осећамо не радећи баш ништа.

Саша, Бор: Ивана, ко Вам највише недостаје када сте у иностранству?

Вереник, породица, пријатељи и кућни љубимци.

Зорица, Доњи Петровци: Ја не знам шта бих радила вече пре великог такмичења. Потребно је да се одмориш, а све игра у теби. Шта ти радиш тада? Да ли већ сада знаш како ћеш се осећати пред финале у Београду и олимпијске игре у Токију (квалификације си прошла)?

Због тога што знам увек у каквој сам форми пред сваки одлазак на такмичење, знам како ћу  су сутра осећати на залетишту. То ми даје спокој да мирно спавам. С тим немам проблема. Додуше, није одувек било тако, али временом је постајало све лакше.

Мирко, Панчево: Драга и поштована Ивана, ја сам међу онима који сматрају да је улазак у финале највећих такмичења огроман успех. Твоје подвиге изузетно поштујем. Међутим, прочитао сам да у неколико наврата, после медаља, светског првенства у дворани у Сопоту на пример и још неких (ако се добро сећам и олимпијских игара у Рију), ниси давала изјаве новинарима. Да ли си тиме поручила младима да ништа није битно осим победе, освајања златне медаље? Да ли мислиш да је то исправно?

Увек сам давала изјаве, само сам често деловала незадовољно. Моја порука је та да је здрава амбиција добра и да је то једино што може свакодневно да те гура напред. Када сам незадовољна, то нема везе ни с мојим ривалкама ни са чим другим осим с личним незадовољством што нисам била довољно добра тог тренутка да урадим нешто што знам да могу. Због тог осећаја и због константне жеље за напредовањем, ја у успеху уживам само тог тренутка када се деси, јер већ сутра ујутру то заборављам и настављам да радим као да се вече пре тога ништа није десило.

Драгомир, Књажевац: Шта је најлепше што си прочитала или чула о себи у медијима, а шта најружније?

Ретко читам чланке о себи, али се увек разнежим када ми пријатељи широм света шаљу чланке где се моје име спомиње као неко ко је инспирација млађима и неко ко је најконстантнија скакачица удаљ данашњице, самим тим и једна од најбољих. О ружним текстовима не говорим, нису вредни помена.

Горан, Београд: Ивана, замисли да постоји реинкарнација. Шта би волела да будеш у новом животу. Људски облик се не рачуна...мада, може и то и оно друго... Дакле и људски и неки други облик. Знам да си хришћанка и не желим да ти то пореметим, само да конкуришем занимљивим питањем за награду.

Извини што ћу те разочарати, али ово ће бити једино питање на које ја немам одговор, јер о томе никада нисам размишљала. Све што бих овог момента одговорила, сутра би ми се чинило погрешним.

Иван, Прокупац: С обзиром да и сам имам ретко презиме занима ме одакле је твоје, не среће се често Шпановић, одакле ти је порекло. И шта је у основи твог презимена?

Порекло води из Босне, из места Градина, код Козарске Дубице. Племе Шпановић потиче из засеока код Скадарског језера, српског порекла.

Награђених десет питања
Као што смо најавили Ивана Шпановић је одабрала десет нај-питања (доле наведених) по свом критеријуму.
Услов је био да читаоци оставе податке. Нисмо их, због заштите приватности, наводили, осим имена и назива места. Нећемо ни сада то променити.
Они који се до краја јануара буду јавили у секретаријат „Спортског журнала“ на телефон 011/330-1384 с подацима које су навели уз питање, добиће обећану награду „Спортског журнала“ за нову годину.
Реч је о фотографијама из Рија нашег фото репортера Ненада Неговановића, на којима је мотив Ивана Шпановић, а које је шампионка потписала.
  1. Ивана, Земун: Када би у једној речи оцењивала своје тренере, шта би рекла за Хајдуа, а шта за Обрадовића?
  2. Душан, Шабац: С обзиром да скачеш удаљ и да је песак важан део спорта којим се професионално бавиш, да ли више уживаш у одмору на пешчаној плажи или те то сувише подсећа на оно од чега одмараш, те више волиш одмор на шљунковитој плажи?
  3. Владимир, Београд: Да ли мислите да треба формирати синдикат врхунских атлетичара Србије као и атлетско тело у Атлетском савезу Србије по узору на све нормалне земље?
  4. Горан: Поштована Ивана, интересује ме где си нашла инспирацију да се бавиш атлетиком? Како успеваш себе да мотивишеш и да стално помераш границе, пошто живиш у држави где је ненормално нормално и обрнуто? Интересује ме како то успеваш? Желим ти све набоље у каријери и животу.
  5. Урош, Крагујевац: Као бивши спортиста поставио бих Вам једно питање које се односи на тренутак. Ваши успеси су неспорно бројни, самим тим не знам који ваш скок вам представља највећи успех, тачније која медеља (свакако је свака велики успех јер је превише напора уложено у сваку од њих), али занима ме да ли сте у моменту током/после тог скока били свесни баш тог тренутка који је битан за вас, вашу породицу, тренере, вашу земљу или отрежњење дође тек након пар дана?
  6. Невена, Вишеград: Сви знамо да си имала много лепих тренутака у каријери. Да ли си имала оних тежих и можеш ли нам навести неки? Поздрав!
  7. Милица: Да ли ће ти Првенство Европе у Београду бити најважније такмичење у животу? Како ћеш се осећати ако победиш, а како узмеш ли сребро или бронзу.
  8. Зорица, Доњи Петровци: Ја не знам шта бих радила вече пре великог такмичења. Потребно је да се одмориш, а све игра у теби. Шта ти радиш тада? Да ли већ сада знаш како ћеш се осећати пред финале у Београду и олимпијске игре у Токију (квалификације си прошла).
  9. Мирко, Панчево: Драга и поштована Ивана, ја сам међу онима који сматрају да је улазак у финале највећих такмичења огроман успех. Твоје подвиге изузетно поштујем. Међутим, прочитао сам да у неколико наврата, после медаља, светског првенства у дворани у Сопоту на пример и још неких (ако се добро сећам и олимпијских игара у Рију), ниси давала изјаве новинарима. Да ли си тиме поручила младима да ништа није битно осим победе, освајања златне медаље? Да ли мислиш да је то исправно?
  10. Иван, Прокупац: С обзиром да и сам имам ретко презиме занима ме одакле је твоје, не среће се често Шпановић, одакле ти је порекло. И шта је у основи твог презимена?
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.