Почетна / Микс / Атлетика

Ивана: Какав би пример давала да је само битно да се појавиш и узмеш медаљу, спорт је много више од тога

Ивана Вулета освојила је седмо место скоком удаљ од 6,84 м на Првенству света у Јуџину
ФОТО: ЕПА/Р. Гемен

Од 2013. године на 14 највећих такмичења, европских, светских првенстава у дворани и на отвореном и олимпијских игара, Ивана Шпановић (удато Вулета), освојила је 12 медаља.

Само је на Олимпијским играма у Токију 2021. и Првенству света у Лондону 2017. била четврта. У британској престоници откачени број с леђа загребао је површину песка далеко иза Иваниних леђа, при скоку којим би сигурно победила. Асоцијација на ово друго надметање наметнула се после њеног учешћа на 18. Првенству света у Јуџину, завршеном јуче у раним јутарњим сатима по српском времену.

Јуче рано ујутру, пет центиметара или два милиметра делили су је од наставка невероватног низа. Овога пута остаће статистички забележено не колико је близу медаље била, већ да се нашла на седмом месту. Оставила је траг у песку иза 6,84 метра. Серија јој је била: преступ, 6,67 (+ 1,4 м/с), преступ, 6,84 (+ 2,1 м/с), 6,84 (+ 0,6 м/с) и 6,75 м (+ 0,4 м/с).

Могла је да се нађе међу освајачима медаља и Ивана после трећег покушаја, али ту долазимо у причу о два милиметра. Новим правилима нема више пластелина, који показује преступ, већ се он одређује ласерски, а мерач је показао после треће серије сурову истину, да је наша ведета преступила.

Људски фактор више не постоји, или бар не би требало.

Пришла им је Ивана и посматрала, као што се гледа ВАР у фудбалу или Око соколово у тенису. Голим оком се не примети, али при одређеном нагибу спринтерице, справа реагује. Већали су најдуже у овом случају, око минут. Не знам зашто су већали, ако справа аутоматски избаци „црвено“. Рекли су јој на крају да је преступ два милиметра и то пошто се склонила од екрана – коментарисао је легендарни тренер Горан Обрадовић.

Када смо се вратили причом на трећи покушај, који је дужином подсећао на онај, којим је Есе Бруме постала вицешампионка (7,02 м), Горан је рекао:

– Био је око седам метара, сигурно достојан медаље. На знам да ли би била сребрна или бронзана. Међутим, знам Ивану, ако не би узела златну медаљу не би била задовољна, јер јој она недостаје у каријери с овог такмичења. Има већ бронзане из Москве 2013. и Пекинга 2015. У ваздуху се осећало да би требало да буде све сјајно. Загревање је било одлично. Био сам потпуно миран када сам дошао на стадион. Али... то је то...

Ивана је потпуно била мирна после догађаја. Када је с организаторима обавила договор око формалности за повратак кући, јавила се као што је обећала и прокоментарисала:

– Нема шта, било је јасно шта ће бити потребно за медаљу. Сада, ето нас четири или пет смо се скупиле у пар центиметара. У принципу ја просто нисам више на почетку каријере да бих се осећала не знам како потиштено, нити да спуштам главу зато што данас нешто нисам успела или била на нивоу. Толико пута сам доказала да јесам била способна за медаљу. Данас нисам успела, било је много фактора. Немам осећај да би требало да се осећам лоше због овога данас. Није се поклопило, али наравно и даље сам светска првакиња из дворане одбрањене у марту.

Отворила је овиме питање наредних такмичења. Било је неизвесно да ли ће учествовати на Првенству Европе у Минхену, које почиње већ 15. августа.

– Настављамо даље. Учествоваћу и тамо и у финалу Дијамантске лиге у Цириху почетком септембра где браним трофеј. Не желим да моја изјава има призвук патетике, већ је онако како јесте. Жеље, могућности и околности су сваки пут другачије. Искористим то што могу датог момента. Да сам могла више скочила бих више. Имала сам преступе. Извукла сам бар најбољи резултат у летњем делу сезоне, с обзиром на све могуће околности.

Желим да уживам у такмичењима

Ивана је у делу изјаве за „Журнал“ најавила:

– С обзиром да има 32 године имам просто осећај да моја каријера улази у фото-финиш, да тако кажем. Желим да се појавим на што више такмичења колико сам здрава, да уживам још мало са свим тим девојкама, с којима скачем свих претходних година и да охрабрим ове млађе што долазе. Ово је мој позив и имам потребу да све оно што знам преносим на остале девојчице, које тек треба да граде каријеру и освајају медаље. Осећам да је то моја дужност. Какав би пример давала да је само битно да се појавиш и узмеш медаљу. Спорт је много више од тога.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.