Pregovori o zaštitnom licu SP u Areni u završnici: Dolazi Hajke Dreksler?

1

Postoje još neke opcije, ali kako se trenutno sve odvija, plavokosa Germanka bi trebalo da bude promotor

FOTO: EPA/Klemens Bilan

Hajke Dreksler je najbliža tome da bude ambasador Prvenstva sveta u dvorani, saznaje „Žurnal“ iz pouzdanog izvora. Treba istaći da pregovori nisu gotovi.

Postoje još neke opcije, ali kako se trenutno sve odvija, plavokosa Germanka bi trebalo da bude promotor.

LJubitelji sporta širom planete, koji su pratili kraljicu sportova između 1980. i 2000. godine, sećaju se sigurno Hajke Dreksler.

Doslovno je letela, što iznad peska, što stazom na 100 m i posebno 200 metara.

Plenila je svojom manekenskom linijom, 68 kg na 1,81 m visine. Nije se mnogo promenila ni sa svojih 57 godina, što će mnogi videti ako se u spomenutoj ulozi pojavi u beogradskoj „Štark areni“ od 18. do 20. marta.

Ivana Vuleta je pod devojačkim prezimenom Španović, skočila 5. marta 2017. na Prvenstvu Evrope u istoj beogradskoj dvorani 7,24 metra, najdalje u dosadašnjoj karijeri. Bio je to po IAAF tablicama (služe za poređenje rezultata u različitim disciplinama), najbolji rezultat celog takmičenja računajući i mušku konkurenciju.

Za „Sportski žurnal“ u Novogodišnjem prazničnom trobroju, najavila je Ivana da želi da sruši svetski rekord u dvorani. To je rezultat od 7,37 metara, a drži ga od 13. februara 1988. godine baš Hajke Dreksler.

Nema onda boljeg spoja naše i ujedno globalne atletske zvezde Ivane Vulete i njene prethodnice čiji sjaj ne bledi, a samim tim je teško naći idealnijeg promotora takmičenja od Hajke Dreksler. Time se rukovode organizatori iz Lokalnog organizacionog komiteta, ali i ljudi iz Svetske atletike s kojima se neminovno konsultuju.

Hajke je rođena 16. decembra 1964. kao Daute. Udala se s 20 godina za Andreasa Drekslera, sina svog trenera Eriha i od jula 1984. je Dreksler.

Predstavljala je najpre Istočnu Nemačku, a potom i ujedinjenu. Bila je svetska rekorderka i na otvorenim borilištima, a njenih 7,48 m su treće dostignuće i danas i važeći rekord Nemačke, zemlje koja sada ima olimpijsku, svetsku i evropsku prvakinju Malajku Mihambo, najveću Ivaninu rivalku trenutno uz Britni Ris (SAD).

Drekslerova je jedina dvostruka olimpijska šampionka u skoku udalj: u Barseloni (Španija) 1992. sa 7,14 m. i u Sidneju (Australija) 2000. sa 6,99 m. Ima srebro u Seulu 1988. (7,22 m), kada je bila treća na 100 m (10,85) i takođe bronzana na 200 m (21,95).

Dva puta se pozlatila u dalju na SP na otvorenom, jednom bila druga i jednom treća.

U dvorani je imala priliku da brani svetsko zlato osvojeno 1987. u Indianapolisu (Indijana), ali joj 1991. u Sevilji (Španija) to nije pošlo za rukom, bila je druga. Naša Ivana Španović će svoje zlato iz Birmingema 2018. (6,96 m) braniti pred Drekslerovom i što je njoj mnogo bitnije – pred domaćom publikom, koja će je bodrenjem pogurati kao nedozvoljeni vetar. 

MOĆNA I NA 200 METARA

Drekslerova je dva puta izjednačila svetski rekord Marite Koh u sprintu na 200 metara (21,71 sekund). Prvi put u Jeni (DDR) 1986. Drekslerova je 1986. godine u  jednoj sezoni otišla sa 11,75 sekundi na 100 m na 10,91. Na 200 m poboljšala se iste godine s 23,19 sekundi na spomenutih 21,71 i to uz vetar u grudi – 0,8 m/s.  Poređenja radi, Marita Koh je 21,71 trčala 1979. i 1984. uz vetar u leđa + 0,7 m/s i + 0,3 m/s.

NAJDALJI LET NEKE DAME – 7,63 M

Uz neznatno jači vetar u leđa od + 2,1 metar u sekundi (pravila dozvoljavaju do + 2,0 m/s), letela je Hajke do 7,63 metra 21. jula 1992. godine u Sestrijereu (Italija). I danas je to najduže što je neka dama skočila udalj (istina na nadmorskoj visini od 2.035 m).

Rezultat je 11 cm duži od zvaničnog svetskog rekorda (7,52 m) Galine Čistjakove (SSSR) iz Lenjingrada 11. juna 1988.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Mosquito

Sa Drekslerovom stize i Nemacka... Culi da Srbija daje povoljne devizne kredite, a njima treba 50 milijardi evra.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru