Ивана Шпановић се недавно удала и сада ће се на такмичењима и у животу појављивати као Вулета. Променила је презиме, али је традицију новогодишњег интервјуа у Спортском журналу наставила и после олимпијске сезоне у којој је трећи пут најбоља атлетичарка Балкана.
Да ли ће промена презимена и евентуално животних планова, утицати на вашу атлетску каријеру убудуће?
– Осим визуелне промене на такмичарским бројевима, не толико значајне за атлетску публику – каже кроз осмех Ивана Вулета.
Победили сте убедљиво 8. септембра у финалу Дијамантске лиге резултатом 6,96 метара и освојили трећи пут престижни трофеј. Оставили сте за собом Американке Бритни Рис и Тијану Бартолету са по два Дијаманта. У појединачним победама стали сте тренутно на броју 16, а друга је Рисова с 12. Подвукли сте сезону дијамантима, не само оним на венчаном прстену, већ и овим, који сте себи омогућили?
– Још један свеукупно ове сезоне – нашалила се Ивана.
– Волим рекорде, поготово оне за које се мисли да су апсолутно недостижни. Своју скакачку стабилност и ниво подижем и потврђујем из сезоне у сезону, што ми даје довољно слободе да се у сваком новом припремном периоду фокусирам више на неки нови сегмент који ће допринети бољој техници током скока.
С обзиром да сте с више од 20 центиметара надмашили олимпијску, светску и европску првакињу Малајко Михамбо, избили сте на врх планетане листе.
– Очекивано. После сваког великог успеха неминовно долази до великог емотивног пражњења и губитка фокуса. То су природне ствари и свако их има. Само сам желела да бар део свог незадовољства из Токија преточим у успех у Цириху. Тамо сам отишла по Дијамант, без имало сумње у сопствене способности да ли могу да га освојим трећи пут у каријери.
У ексклузивној изјави за Журнал после тријумфа у Швајцарској, причали сте више о Олимпијским играма у Токију и жалу за томе што после квалификационих 7,00 метара нисте остварили исту даљину у финалу чиме бисте победили.
Очигледно је сазрело време да се вратимо на финале у јапанској престоници. Од 2013. године никада се није догодило да нисте скочили боље у борби за медаљу него у квалификацијама. Да сте потврдили правило и у овога пута сада бисте имали златну медаљу. Шта говоре досадашње анализе о разлогу што се то није догодило?
– Анализу сваког успеха и неуспеха радимо у кругу тима и људи који активно учествују у плану и програму годинама уназад. Немам потребу да више коментаришем пласман, јер бих стекла осећај да треба да се правдам зашто нисам освојила медаљу. Нико је није желео више од мене, али само ја знам пут којим сам прошла да бих се тамо само и појавила. После свега, ипак сам поноснија на ову сезону него што себи нешто желим да замерим.
Даске у подлози на тргу у Цириху биле су ваша предност. До последње две серије водила је Сагниа. Како видите то такмичење?
– Била сам предуго ван такмичења, безмало две сезоне и онда сам повезала неколико митинга, а све са повредом стопала већ на првом такмичењу. Пауза чини своје, али и искуство. Знала сам да сам способна за скокове око седам метара и само сам се трудила да остварим резултат.
НАЈБОЉА НА ПЛАНЕТИ
За нама је олимпијска сезона. Из ње излазите као прва на глобалној ранг листи. Бодује се пет најбољих резултата и пласмана на најважнијим такмичењима у последњих годину дана?
– Невероватна сезона с неочекиваним прескакањем Првенства Европе, без могућности да освојим трећу узастопну титулу, најлошијим пласманом од 2013, али и завршницом из снова. Често помињем искуство као своју предност, управо због чињенице да емоције често измичу контроли. Није добро да се на њих ослањамо превише током сезоне. Уиграност целог тима и самоконтрола увек су добар арсенал за последње скокове у сезони.
ДУБАИ ЗА ЖИВОТНУ ФОРМУ
Како теку припреме у Дубаију?
– Последње припреме у мају овде биле су изузетно квалитетне, на високом нивоу и с минималним страхом од повреда због идеалних температура. Овог пута дошли смо из истих разлога, јер желим да током зимске сезоне 2022. постигнем животну форму.
Упоредите сва три своја досадашња Дијаманта са спортске и емотивне стране?
– Сваки је подједнако тешко освојен. Нијансе су одлучивале, али и када сам губила Дијаманте с минималном разликом, била сам поносна и срећна, јер сам се такмичила с најбољим скакачицама света. Сама та чињеница је сама по себи потврда класе у којој се налазим дуги низ година.
Може ли да се каже да је овај, трећи тријумф на известан начин – мелем Дијамант?
– Неупоредив је осећај, али прихватам га оберучке после велике паузе. Недостајала су ми такмичења, дружења, ривалства у послу који обожавам.
Да ли је прво место на светској ранг листи најбоља могућа најава Првенства света у дворани у Београду 2022. и нови велики обрачун, где ћете бранити златну медаљу? Како у овом тренутку размишљате о том спектаклу?
– Првенство Европе 2017. био је прави спектакл, моје најбоље такмичење у дворани у досадашњој каријери. Веома сам радознала да искусим још једно тако велико, па још веће надметање у Арени после пет година. Прижељкујем да на том првенству ставим потпис под мој рад дуг 24 године обарањем светског рекорда у дворани од 7,37 метара.
Најавили сте баш за Журнал једном приликом могућност да се опростите од атлетике као такмичарка пред београдском публиком. Бритни Рис је 9. септембра напунила 35 година. Освојила је сребрну медаљу у Токију. Ви ћете у Паризу 2024. бити годину дана млађи. Да ли је то изазов за вас, јер да бисте прешли „игрицу” до краја требало би да испуните још светско злато на отвореном и олимпијско, после чега могу само да вас репризирају?
– Елана и мотива никада није мањкало, једина ствар од које као такмичар зазирем јесу повреде. Све док видим своју сврху у овоме што радим, настављам да рушим своје лимите и рекорде. Динамику и временске рокове не знам, али правим краткорочне циљеве за будућност. Београд 2022. је први у низу... – закључила је најбоља атлетичарка Србије свих времена.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.