Са 8,45 м од 1975. године Ненад Стекић је актуелни рекордер Србије у скоку удаљ. Још је важније да је тим резултатом био рекордер Европе и, по многима, незванични светски рекордер на „регуларним“ надморским висинама (више од њега је у то време скочио удаљ само Биб Бимон са 8,90 м на ОИ у Мексику 1968. на преко 2.000 м).
Дуго је био водећи светски скакач удаљ по броју скокова преко 8 м (укупно 140). Његов ЕР био је дуго други светски резултат свих времена, одмах иза непоновљивих 8,90 Боба Бимона.
Сада бележимо Ђоковићу број недеља на челу светске ранг листе, а Стека је то био четири године узастопно: 1975, 1976, 1977. и 1978. године.
Недавно је преминула Вера Николић, једина светска рекордерка у српској краљици спортова. На Олимпу јој се јуче придружио Стека. Рођен је 7. марта 1951. године у Београду. Овај, касније, заслужни спортиста Југославије, од првих корака био је члан Црвене звезде.
Од правог дана, те 1965. године, до краја каријере 1991, био је пулен легендарног Александра Маринковића.
С обзиром да је атлетика егзактна, занимљив је његов развој: 1965- 6,27; 1966- 6,49; 1968- 7,34; 1969- 7,73 (уз ветар јачи од дозвољеног); 1970 - 7,71; 1971- 7,85; 1972- 7,60; 1973- 7,96/8,12 (ветар); 1974- 8,24; 1975- 8,45; 1976- 8,12/8,39 (ветар); 1977- 8,27/8,32 (ветар); 1978- 8,32; 1979- 8,27; 1980- 8,11/8,19 (ветар); 1981- 8,01; 1982- 8,12; 1983- 8,11; 1984- 8,10; 1985- 8,07; 1986- 8,19; 1987- 7,90; 1988- 7,86/7,90 (ветар); 1989- 7,92; 1990- 7,90; 1991- 7,45.
Имао је веома дугу каријеру. Последњи пут наступио у својој четрдесетој години. Био је 64 пута сениорски репрезентативац (1969 – 1990) и седам пута као јуниор.
Са својих 1,81 м висине и 73 кг мишића правио је чуда. Лични рекорди били су му: 100 - 10,4 (1974); вис 1,95 (1968); троскок: 14,93 (1977дворана: даљ- 8,00 (1981). Нису то чудовишна достигнућа. До 8,45 м дошао је захваљујући способности да се муњевито одрази, остави најмање енергије на дасци при скоку удаљ.
Учесник је Олимпијских игара 1976. (7,89 – 6. место), 1980 (5,75 – квалификације) и 1984 (7,60 – квалификације) и СП 1983 (8,09 – пети). На ЕП освојио је две сребрне медаље: 1974 (8,05) и 1978 (8,12). На ЕП учествовао је још 4 пута: 1969 (7,78 – 10. место), 1971 (7,35 – квалификације), 1982 (7,93 – пети) и 1990 (без резултата). На ЕП у дворани 1980. године освојио је сребрну медаљу (7,91) а 1986. год. 12. место (7,61). На Универзијади 1977. освојио је златну медаљу (7,97) а 1975. год. сребрну (8,13).
На ЕП за јуниоре 1970. год. освојио је бронзану медаљу (7,75). Два пута био је првак Медитерана (1975. и 1979) а првак Балкана шест пута.
Европски рекордер у скоку удаљ (8,45), како рекосмо, постао је 1975. Првак Југославије био је 11 путаи једном као млађи јуниор. Рекордер Југославије био је 10 пута (4 x 100, дворана) и шест пута као млађи и старији јуниор.
Наравно да је то учинило да буде Заслужни спортиста Југославије. Дугогодишњи је капитен мушке атлетске репрезентације Југославије.
По завршетку каријере радио је као секретар АСС и предс. СД Црвена звезда. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом (1981), добитник Мајске награде СОФК Србије (1975), Златне значке СФКЈ и Златних плакета АСЈ и АСС. За најбољег спортисту. Југославије проглашен је 1975. у све три велике анкете у СФРЈ (Политика, Спорт, Спортске новости). Бавио се и музиком, снимио је сингл-плочу. Један је од наших најбољих спортиста свих времена.
Оболео је пре две године од паркинсонове болести, о чему је „Журнал“ више пута писао. Његов клуб Црвена звезда олакшао му је набавком електронских инвалидских колица. Последњих дана прострујала је вест да је примљен у болницу, јер му плућа отказују. Нажалост, није успео да победи у још једној бици.
Време и место сахране биће накнадно одређени.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.