Почетна / Микс / Атлетика

Селектор Един Зуковић о учинку Орлова на ЕП: У знаку Лазара и Армина

На дословно последњем тренингу пред пут Ивана Шпановић, трострука узастопна првакиња у скоку удаљ, повредила је мишић задње ложе на левој одразној нози. Нешто раније Страхињу Јованчевића је зауставио примицач
ФОТО: ЕПА/Јахиа Архаб

Првенство Европе у дворани, 36. по реду, завршено је јуче у пољском граду Торуњ. Од 2011. године и Париза (Француска), Орлови се нису вратили без одличја, као овога пута.

Може да звучи песимистично, посебно када нас 2022. очекује Шампионат света у београдској Арени, али далеко од тога да је све тако црно.

Треба имати у виду да је непосредно пред полазак код куће остало троје такмичара, који су освојили шест медаља на шампионатима Старог континента само у дворани (о осталим њиховим успесима да не говоримо).

На дословно последњем тренингу пред пут Ивана Шпановић, трострука узастопна првакиња у скоку удаљ, повредила је мишић задње ложе на левој одразној нози. Нешто раније Страхињу Јованчевића је зауставио примицач.

Он је на претходном ЕП у сали у Глазгову био бронзани националним рекордом 8,03 м. Када је екипа требало да крене, бацач кугле Асмир Колашинац, који се два пута пео на победничко постоље под кровом, био је позитиван на ковид 19.

Још раније је од зимске сезоне због операције слепог црева морао да одустане Елзан Бибић, власник две норме (1.500 м и 3.000 м) и кандидат бар за једно финале и висок пласман.

- Такви недостају било којој екипи за самопоуздање. Када имаш „медаљу у џепу“, свима је лакше и опуштенији су када дође тренутак да и сами пруже максимум – указује селектор Един Зуковић, у уводу анализе учинка осморо наших представника, који су се појавили у Торуњу.

Пошао је од двојице освајача шестог места и уједно јединих финалиста из нашег тима:

- Скакач удаљ Лазар Анић задовољио је пласманом. Његов пласман је показао да су норме у техничким скоковима ипак престроге, јер је дошао једини без норме од наших асова, а освојио шесто место. Личне амбиције није остварио, желео је да буде бољи пласмански од такође шестог места, заузетог 2017. на Првенству Европе у дворани у Београду. До последње серије са остварених 7,81 био је пети, а тада га је претекао немачки ривал. Медаља је овога пута била недостижна, с обзиром да је четврти скочио 8,14 метара. Ово је реалан његов домет када се има у виду да је дошао с повређеним адуктором и да је пет дана пре такмичења на основу рангирања добио право да се такмичи. Предстоји му да настави што боље припреме за олимпијске игре у Токију, где би могао да се нађе такође помоћу ранкинга

Армин Синанчевић је куглу бацио до 20,74 метра.

- Задовољавајућа је шеста позиција. Уочи поласка, 24. фебруара на митингу Сербиан опен у Београду померио је сопствени и државни рекорд с 21,13 на 21,25 уз још два хица преко 21 метра. Зато су и он, али и сви око њега, размишљали о даљини бољој од 21 метра. Треће место освојено је с 21,33, дакле боље од Арминовог најбољег хица па је већ из тог јасно да медаља није била императив.  Недостају му искуство и рутина, како би у финалу могао без оптерећења да баца. Момак је за велика дела. С искуством  ће ову тврдњу оправдати. Има норму за Олимпијске игре, може растерећено да се припрема и у Токију се нађе у финалу.

У споменуте две дисциплине медаље су биле веома „скупе“.

- Није било много другачије ни код других, јер улазимо у олимпијску сезону. Сви подижу ниво форме. Види се то већ од квалификација, где наши спринтери нису подбацили, били су на очекиваном нивоу, посебно када се зна да су се неки такмичили пре подне, када организам није потпуно спреман за напоре, али нису прошли квалификације.

Алекса Кијановић и Милана Тирнанић на 60 м били су на три односно седам стотих делова секунде од резултата којима се пролази у други круг.

- Трчали су са 6,75 и 7,42. Да су им квалификације биле послеподне сигурно би на свом највишем нивоу од 6,69 и 7,34 ове сезоне. Рачунам да ће обоје испунити норме за Првенство света у дворани у Београду 2022.

Искусна, 30-годишња Маја Ћирић је на 400 м с 53,28 била најбржа до сада на великим такмичењима па и у 2021. (53,47).

- Није имала срећу да прође први круг. Оно што сам рекао за Лазара важи и за њу – очекујем да буде што боља на отвореном и уђе у ренкинг за Токио.

Бошко Кијановић је с 20 година најмлађи у овом саставу. Дебитовао је на ЕП за сениоре у сали. Трчао је 47,89 на 400, слабије од очекиваног.

- Тактички је доста погрешио у трци. Може далеко боље. Искуство ће му добро доћи. Њему ће Првенство Европе за млађе сениоре бити најважније у сезони. Ово му је пролазна станица за многа велика такмичења која га очекују. Рачунам га и за Београд 2022.

Лука Трговчевић са 7,91 на 60 м препоне није био задовољан. Очекивао је бар трку бољу од 7,84 и личног рекорда.

Очекивано је било да прође у други круг. Ударио је у четврту препону и изгубио резултат , који би га водио даље. Циљ би требало да му буде пласман на Првенство сета у Београду 2022.

У истој дисциплини Ања Лукић је млађа сениорка. Са 8,29 била је на осам стотих од личног рекорда.

- Као Кијановићу, Првенство Европе за узраст од 20 до 22 године у Бергену требало би да јој буде најважније ове сезоне. Торуњ ће јој добро доћи за искуство. Потом следе Београд 2022. и остала велика такмичења. После проблема које је имала зимус одлично је наставила успон у каријери.

Селектор Зуковић је закључио ониме чиме је и почео:

- Слика ће се променити када се асови врате на борилиште. Олимпијске игре су највеће од свих такмичења, а Светско првенство у дворани у Београду наредне сезоне за нас има скоро исти ранг с обзиром да смо домаћини. Велики је изазов пред свима нама, не само у атлетици већ целом српском спорту, а сигуран сам да ћемо захваљујући максималној сарадњи тај пут завршити тријумфално.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.