Почетна / Микс / Атлетика

Журналов избор најбољег представника Краљице спортова: Година рекорда Елзана Бибића

ФОТО: Архива „Журнала“

Кренули смо 1998. када је најбоља била дугопругашица Оливера Јевтић. Владала је седам сезона. У 2019, осмом круном претекла ју је скакачица удаљ Ивана Шпановић. Ове сезоне Ивана је друга.

Скочила је удаљ само једном, до 6,80 м на локалном митингу у Новом Саду, чиме је пета на светским ранг листама. Повреда стопала у дворишту куће у којој живи и стицај околности, које је направио вирус коро-на, утицали су да се није више такмичила.

На врху листе је Елзан Бибић, с којим смо, по традицији, као са сваким лауреатом протеклих деценија, направили интервју.

Гласали су они, који су уређивали „Спортски журнал” претходне године у спортском сектору или писали о атлетици. Овога пута били су то: Предраг Сарић, Душан Васиљевић, Драгослав Вишњић, Будимир Цвијетић, Првослав Лешевић и Јелица Ивошевић.

Бира се апсолутно број 1, тако да теоријски постоји могућност да пионирка буде на челу. Овога пута само тако имали високо позиционирану млађу јуниорку Адриану Вилагош, бацачицу копља, незваничну светску рекордерку у бацању копља за свој узраст.

Први са сваке листе добијао је 10 бодова, а последњи један. Потом смо сабрали поене
Елзан Бибић је потпуно заслужено лауреат, јер је чак и у оваквој сезони, окрњеној такмичењима због ковида 19, срушио низ рекорда Србије.

Журналов избор за 2020. годину:

58    Елзан Бибић    Нови Пазар    1.500/3.000/5.000

46    Ивана Шпановић    Војводина    даљ

32    Милица Гардашевић    Војводина    даљ

28    Алекса Кијановић    БАК    100/200

25    Милана Тирнанић    Ц. Звезда    100/200

25    Адриана Вилагош    САК Сента    копље

22    Армин Синанчевић    Ц. Звезда    кугла

21    Ања Лукић    Ц. Звезда    100 препоне

14    Асмир Колашинац    БАК    кугла

13    Страхиња Јованчевић    Ц. Звезда    даљ   

13    Б. Кијановић    БАК    400

У дворани је то учинио на 1.500 метара (3:38,94) најпре у Острави (Чешка) 5. фебруара, па на 3.000 м (7:45,57) у Линцу (Аустрија) 8. фебруара. Потом је двометраш, који ће кроз који дан (9. јануара) напунити тек 22 године, са 13:26,56 разнео за пет секунди најстарији рекорд државе на 5.000 м из 1971.

Растао сам с овим избором, замишљао дан када ћу бити на врху и дочекао га, мада сам ипак пријатно изненађен, нисам очекивао овако рано у каријери – рекао је Елзан искрено обрадован вешћу.

- Доста среће сам имао с обзиром да је година била обележена пандемијом вируса корона, проглашеном од Светске здравствене организације. Сви су имали много мука па и ја. Мада сам истрчао мали број трка оне су биле квалитетне. Памтићу годину по добром, упркос пандемији, а проглашење „Журнала“ ми је шлаг на торти.

Кренимо кроз 2020. и, наравно, од такмичења у дворани?

Зимус је било боље, јер вирус још није био раширен и деловало је да ће све бити регуларно. Испунио сам норму за Првенство света у дворани у кинеском Нанкингу на 1.500 и 3.000 метара, а онда је оно одложено. У Вухану, граду удаљеном само 300 километара, почео је вирус корона свој пут око света, па је такмичење у Нанкингу прво велико, које је одложено у 2020.

Од рекорда које сте оборили, прво је на ред дошао онај на 1.500 метара?

Ушао сам спреман у ту серију митинга, јер је требало да испуним норму за Нанкинг. Тада још није померен шампионат, а на њему је био фокус.

Потом је уследио подвиг на двоструко дужој деоници?

Већ је мало ишчилело сећање на те моменте. Показао сам многима, који су сматрали да овако висок не могу да трчим у дворани, да ипак могу и то веома успешно. Она ми чак више лежи од отвореног. Кривине сам усавршио, па ми изгледају као узбрдице и низбрдице на кросевима. На њима добијам убрзање и како сада имам довољно искуства то даје резултате. Показаћу у марту у Торуну на Првенству Европе у том пољском граду да много вредим.

Да је било Првенства света у Нанкингу, на којој бисте деоници трчали?

Зависило би од програма такмичења, мог осећаја непосредно пред такмичење и конкуренције.

Истиче се подвиг на 5.000 метара 8. септембра опет у Острави?

Дуго се спремали за ту трку. Рекорд су сви чекали, јер је био најстарији код нас у олимпијским дисциплинама – 49 година. Притисак смо имали тренер Рифат Зиљкић и ја. Успели смо да се фокусирамо. Био сам спреман за далеко бољи резултат, али није било трка да уђем у форму. Конкретно, мислим да сам могао боље од 13:13 што је олимпијска норма, односно да сам вредео за 13:10. Само да ме здравље послужи и успећу.

На отвореним борилиштима сте имали само три трке?

Потом сам 15. септембра у Загребу на 1.500 метара зауставио штоперицу на 3:35,07, дошао на седам стотих до норме за Олимпијске игре у Токију. Резултат ме је одушевио. Жао што није била норма – 3:35,00, али биће у 2021. много брже.

Мало је недостајало да и на 3.000 м надмашите Драгана Здравковића?

Овај легендарни тркач има 7:40,49, а ја сам у Барселони 22. септембра остварио 7:43,18. Касно је дошла та трка. Тешко је да се одржи форма тако дуго. Померио сам млађе сениорски рекорд државе, али не и сениорски. Не могу све да их пообарам. Мора нешто да остане и за 2021.

Торун сте споменули, а сигурно су вам у првом плану Олимпијске игре у Токију?

- Наравно. Норме на 1.500 и 5.000 ћу сигурно остварити.

На коју ћете дисциплину од ове две бацити акценат у Јапану?

Највећа такмичења, првенства света и олимпијске игре, доводе у конкуренцију црнце. Они су неприкосновени. Колико год да трчиш брзо, они могу још брже. На 1.500 мислим да могу лакше до високог пласмана. Тешко ће бити у обе дисциплине, али на 1.500 све се решава у последњем кругу, ко се ту покаже може до медаље, а ја то ја то хоћу!

ДОСАДАШЊИ ЛАУРЕАТИ
1998. Оливера Јевтић
1999. Оливeра Јевтић
2000. Оливера Јевтић
2001. Драгaн Перић
2002. Оливера Јевтић
2003. Оливера Јевтић
2004. Оливера Јевтић
2005. Драгана Томашевић
2006. Оливера Јевтић
2007. Лука Рујевић
2008. Ивана Шпaновић
2009. Биљана Топић
2010. Драгана Томашевић
2011. Михаил Дудаш
2012. Асмир Колашинац
2013. Ивана Шпановић и Емир Бекрић
2014. Ивана Шпановић
2015. Ивана Шпановић
2016. Ивана Шпановић
2017. Ивана Шпановић
2018. Ивана Шпановић
2019. Ивана Шпановић
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.