IN MEMORIAM: Odlazak Branimira Vasića, Žurnalovog sportskog rudara

4

Prazno parče papira koji valja ispisati svakodnevni je početak svih nas koji se u ulozi novinara služimo rečima

FOTO: M.Antić

Ponekad, uz veliko ushićenje, a ponekad uz dosta muke. Ovog puta suočen sa ogromnom tugom jer u ime svih nas iz „Sportskog žurnala” moram da se oprostim ne samo od kolege već od našeg velikog prijatelja Branimira Vasića koji je preminuo u Beogradu posle kraće bolesti u 67. godini.

Igrom slučaja zakoračio sam u redakciju „Sporta” i među prvima sa kojim sam počeo da drugujem bio je Vaske.

Na prvi pogled bili smo fizički potpune suprotnosti, on visok i mršav, a ja u tim studentskim danima gotovo sićušan, a zajedničko nam je bilo što smo obojica pratili takozvane „male sportove“.

Ipak, postojalo je nešto što smo prepoznali jedan u drugome. Bio je stariji od mene tako i iskusniji u ovom našem zanatu, ali biće da smo pronašli nešto zajedničko jedan u drugome jer smo ubrzo postali prijatelji.

Naučio me je odmah da je vest najvažnija, da je neophodno poštovanje prema kolegama i sportistima i da naš posao traje od jutra do sutra. Ostali smo čvrsto povezani više od četiri decenije. Dok nas Vaske, sasvim iznenada, nije napustio.

Vrstan novinar, sjajan čovek, ljudina koga je imati za prijatelja bila privilegija. Pisao je gotovo o svakom sportu, nije bilo takmičenja na koje nije otišao, nije bilo dana da nije tražio da se u novinu ubaci još ova vestica, ova priča.

Zvali su ga, naravno iz poštovanja Veliki novinar malih sportova. Ja ne, jer me je baš on naučio da ne postoje mali i veliki sportovi, da postoje samo dobre i loše priče.

Zajedno smo došli jednog maja 1990. godine kad je počeo da se kuje „Sportski žurnal”. Poveo me je sa sobom u novo iskušenje.

Ne tako davno odveo me je na „Beogradski sajam” na međunarodno takmičenje u avio–modelarastvu. Posle toliko godina bavljenja ovim poslom ostao sam zaprepašćen.

Već tada bio je u penziji ali nastavio je da piše sa mladalačkim žarom o svim sportskim zbivanjima. Rekao sam mu: Kumić, upoznaj me sa ovim ljudima, želim da napravim priču o tim zmajevima teškim samo tri grama. Eto, moj kum, naš Vaske, drugovao je i sa „zmajevima”.

Znao je da se ljutne kada bi rekli da kuglanje nije fudbal, da streljaštvo nije košarka. Onda bi ponosno pokazao svetske rezultate svojih miljenika i u toj raspravi bi uvek odneo pobedu.

Nije bilo dana, a da nije od urednika tražio adekvatan prostor. Umeo je sa neverovatnom lakoćom da se prilagodi okolnostima.

Ja sam kao krojač, napraviću vam kratke pantalone, smoking, grombi kaput, kako želite, samo mi dajte prostor...

Neumoran, profesionalac izvan svih granica bez obzira koliko je to uticalo na njegov privatan život.

Nikada nije odustajao od potrage za vestima, inoformacija... Kad bi svi drugi odustajali Vaske je nalazio izvore, završavao posao i novina je mogla u štampu.

Brinuo je o svakom kolegi, uvek spreman da pomogne. Kakva god da je nevolja. I u redakciji i izvan nje. Pošten, čini mi se i prepošten za ovo vreme, zaslužio je respekt mnogih.

Recimo, u ona ratna vremena koleginica zagrebačkih „Sportskih novosti” Ivanka Ožbolt posle nekog takmičenja prvo je poslala Vasketu rezultate pa tek svojoj redakciji. Takvih Ivanki u svetu novinarstva je Vaske imao mnogo.

LJudina, privržen u potpunosti porodici, ponosno je pričao o najbližima, dičio se njihovim uspesima, bolovao njihove boljke. Toliko pažljiv, uvek tu kao najčvršći oslonac.

Uživao je bezgranično u uspesima kolega i srećnim događajima u njihovim porodicama. Gostoljubiv, srdačan, iskren, briljantan domaćin okupljao je mnoge oko sebe.

Smejao se vicevima o svojim Piroćancima, uživao u šalama drugih, ali i bio uvek spreman da ih trpi na svoj račun. Sa onim njegovi prepoznatljivim osmehom ispod brkova.

Nije se nikad mirio sa nepravdama, lažima... Umeo je zbog toga i da se razbesni... I zbog toga je bio dragocen u našim životima.

Sad je u društvu naših kolega Ostoje, Koleta, Pante, Bobeta, Vuje, Dolketa, Grebe, Bate, Dabe, Zokija.... Kakav tim. Siguran sam da tamo gore prave neki „nebeseki Žurnal”.

Na kraju, duboka bol zbog odlaska, ponos što smo ga poznavali, sarađivali i drugovali sa njim. Vaske je bio poseban, neponovljiv. Oslonac duše.

Goran Bogojević

Komentari (4)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Duca Milanović

Nikada te ne smeju zaboraviti legendo, učitelju, prijatelju...Počivaj u miru.

Odgovori
Mijo Rakočević

Iskreno saučešće zbog odlaska Kegle

Odgovori
Canji

Neka ti je vecna slava ; bila mi je cast znati te,druziti se I tamiciti se

Odgovori
Rambo

Hvala, pratio je i pisao o biciklizmu! Večna slava i hvala!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru