Београдски дечаци су некад, кад би им се кошарка подвукла под кожу толико да једва чекају крај часа да трче на тренинг или на баскет са другарима, сањали о дану кад ће заиграти у Звезди и Партизану. Милана Томића, дечака који је кошарку заволео на Црвеном Крсту, пут је одвео међу црвено-беле. Али не на Мали Калемегдан, као Небојшу Илића, већ у Пиреј.
Томићу је Звезда, ипак, била записана међу звездама. Додуше не као играчу, већ на следећем, тренерском нивоу, кошаркашке каријере.
Деценија коју је провео као играч у Пиреју обележили су бројни успеси у којима су Срби били важан фактор.
По завршетку играчке каријере дуго је био члан стручног штаба, као тим менаџер и помоћни тренер. Прошло је неуобичајено дуг период док није постао први тренер. Једном приликом је привремено водио Олимпијакос, за разлику од многих није одбио врућ кромпир.
- Кад сам престао да играм, поставио сам себи питање да ли да одмах кренем као први тренер или да стартујем од почетка. Жељко Обрадовић је једини направио велику каријеру од свих који је су одмах по завршетку играчке каријере постали први тренери. Зато сам одабрао други пут. За позицију тренера треба да се припремаш, стекнеш много искуства како би био спреман да исконтролишеш хиљаду ствари, да знаш како да реагујеш, а не направиш грешке или уђеш у панику. Кренуо сам као трећи помоћни тренер, радио скаутинг и спремао утакмице са Јоанидисом. Од тад је прошло десет година.
Истиче да је био спреман и пре три године после одласка Барцокаса из Пиреја.
- Смењен је зато што смо изгубили са пола коша у полуфиналу купа против Панатинаикоса, иако су они у том тренутку имали доста повређених играча и играли са неколико јуниора. дају мени први тим. Тим је у тешкој ситуацији за Олимпијакос препуштен мени. Имали смо три утакмице у Евролиги, добили смо све три. Побеђивали и у првенству. Не би да улазим у детаље, али доведен је Сферопулос, а ја померен на место првог помоћника.
Године играња на највишем нивоу су од непроцењиве користи.
- Био сам на таквој позицији да не може да ми се догоди да ме играч на терену „превари” или да не видим нешто. Могу да препознам не само ствари на терену, већ и у понашању играча, тачно знам кад су незадовољни. Знам шта причају у свлачионици, знам и зашто, јер исто смо и ми радили док смо играли. Зато ми је лакше да исконтролишем ствари и да одреагујем на прави начин.
Навијачи Звезде и Олимпијакоса су по много чему слични. Није случајно што су побратимљени.
- Свуда је исто. Док побеђујеш све је супер, сви смо најбољи. Кад се изгуби само једна утакмица, одмах си најгори. То је саставни део нашег посла и не треба да нас избацује из ритма и скреће са правца. Навијачи су увек у праву, а од нас зависи колико ће их доћи на утакмицу. Један тренер је рекао да ми као глумци у позоришту сваке недеље имамо по две представе. Што је представа боља, то ће бити посећенија. Трудимо се да играмо добру кошарку и да доведемо што више навијача, јер знамо каква је атмосфера кад је Пионир пун и колика нама значи њихова подршка. После утакмице са Галатасарајем у којој је сала била пуна наши странци су коментарисали да никад такво нешто феноменално нису доживели у каријери.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.