Почетна / Кошарка / Звезда

НАЛИЧЈЕ ЛОПТЕ - Воштано лице

Показао је Томић да уме да прихвати шалу, успостави контакт са посетиоцима и да строгоћа коју демонстрира са посленицима јавне речи није изворно део његовог карактера
ФОТО: И. Веселинов

Пише: Предраг Миљуш

Милан Томић, тренер Црвене звезде на конференцијама за медије прича сведено, и да хоће једноставније тешко да може. Одговара кратко, не шири тему и не улази у вербалну еквилибристику.

Оставља утисак прорачунатог, рационалног човека, не диже тон, иступ му је раван.

Међутим, у једном тренутку другог полувремена меча са Игокеом, када је већ било извесно да нема сензације, показао је Томић једно сасвим друго лице. Можда и оно право.

С обзиром да од црвено-белих играча до тада у игру није улазио једино Душан Ристић, из гледалишта, иза клупе Звезде, се зачуло - хоћемо Ристића, убаци Ристића. Томић се окренуо, воштаног лица погледао одакле гласови долазе, и поново очи усмерио у терен. Неки тренутак касније дигао је Ристића са клупе и послао у игру. Вероватно му је то и пре сугестије био план...

Када је Новосађанин у првом контакту са лоптом погодио са дистанце одјекнули су аплаузи, и гласови са оног истог места. У стилу јесмо ти рекли. Томић се окренуо и широко насмејао. Недостајало је још само да намигне као рецимо чувени глумац Драган Гага Николић. Показао је Томић да уме да прихвати шалу, успостави контакт са посетиоцима и да строгоћа коју демонстрира са посленицима јавне речи није изворно део његовог карактера.

Милан Томић је Београђанин који је родни град напустио као тинејџер, а на ушће Саве у Дунав вратио се летос као 45-годишњак. Интервал између тога био је у Олимпијакосу и Атини - једну сезону у Италији – одавно има и грчко држављанство.

Године када је стицао име и презиме провео је у Пиреју, далеко од куће. Без обзира на везаност за Београд он се вратио у средину која није иста она која је била кад ју је напустио. Рецимо да је због тога обазрив.

А оно са гледаоцима и Ристићем можда је део шмека понетог са Црвеног крста, из романтичарског Радничког одакле је и кренуо у бели свет. Гледано тако човек не може да побегне од себе, ма шта у међувремену научи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.