НАЛИЧЈЕ ЛОПТЕ - Воштано лице

0

Показао је Томић да уме да прихвати шалу, успостави контакт са посетиоцима и да строгоћа коју демонстрира са посленицима јавне речи није изворно део његовог карактера

ФОТО: И. Веселинов

Пише: Предраг Миљуш

Милан Томић, тренер Црвене звезде на конференцијама за медије прича сведено, и да хоће једноставније тешко да може. Одговара кратко, не шири тему и не улази у вербалну еквилибристику.

Оставља утисак прорачунатог, рационалног човека, не диже тон, иступ му је раван.

Међутим, у једном тренутку другог полувремена меча са Игокеом, када је већ било извесно да нема сензације, показао је Томић једно сасвим друго лице. Можда и оно право.

С обзиром да од црвено-белих играча до тада у игру није улазио једино Душан Ристић, из гледалишта, иза клупе Звезде, се зачуло - хоћемо Ристића, убаци Ристића. Томић се окренуо, воштаног лица погледао одакле гласови долазе, и поново очи усмерио у терен. Неки тренутак касније дигао је Ристића са клупе и послао у игру. Вероватно му је то и пре сугестије био план...

Када је Новосађанин у првом контакту са лоптом погодио са дистанце одјекнули су аплаузи, и гласови са оног истог места. У стилу јесмо ти рекли. Томић се окренуо и широко насмејао. Недостајало је још само да намигне као рецимо чувени глумац Драган Гага Николић. Показао је Томић да уме да прихвати шалу, успостави контакт са посетиоцима и да строгоћа коју демонстрира са посленицима јавне речи није изворно део његовог карактера.

Милан Томић је Београђанин који је родни град напустио као тинејџер, а на ушће Саве у Дунав вратио се летос као 45-годишњак. Интервал између тога био је у Олимпијакосу и Атини - једну сезону у Италији – одавно има и грчко држављанство.

Године када је стицао име и презиме провео је у Пиреју, далеко од куће. Без обзира на везаност за Београд он се вратио у средину која није иста она која је била кад ју је напустио. Рецимо да је због тога обазрив.

А оно са гледаоцима и Ристићем можда је део шмека понетог са Црвеног крста, из романтичарског Радничког одакле је и кренуо у бели свет. Гледано тако човек не може да побегне од себе, ма шта у међувремену научи.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру