Пише: Предраг Миљуш
Милан Томић, тренер Црвене звезде на конференцијама за медије прича сведено, и да хоће једноставније тешко да може. Одговара кратко, не шири тему и не улази у вербалну еквилибристику.
Оставља утисак прорачунатог, рационалног човека, не диже тон, иступ му је раван.
Међутим, у једном тренутку другог полувремена меча са Игокеом, када је већ било извесно да нема сензације, показао је Томић једно сасвим друго лице. Можда и оно право.
С обзиром да од црвено-белих играча до тада у игру није улазио једино Душан Ристић, из гледалишта, иза клупе Звезде, се зачуло - хоћемо Ристића, убаци Ристића. Томић се окренуо, воштаног лица погледао одакле гласови долазе, и поново очи усмерио у терен. Неки тренутак касније дигао је Ристића са клупе и послао у игру. Вероватно му је то и пре сугестије био план...
Када је Новосађанин у првом контакту са лоптом погодио са дистанце одјекнули су аплаузи, и гласови са оног истог места. У стилу јесмо ти рекли. Томић се окренуо и широко насмејао. Недостајало је још само да намигне као рецимо чувени глумац Драган Гага Николић. Показао је Томић да уме да прихвати шалу, успостави контакт са посетиоцима и да строгоћа коју демонстрира са посленицима јавне речи није изворно део његовог карактера.
Милан Томић је Београђанин који је родни град напустио као тинејџер, а на ушће Саве у Дунав вратио се летос као 45-годишњак. Интервал између тога био је у Олимпијакосу и Атини - једну сезону у Италији – одавно има и грчко држављанство.
Године када је стицао име и презиме провео је у Пиреју, далеко од куће. Без обзира на везаност за Београд он се вратио у средину која није иста она која је била кад ју је напустио. Рецимо да је због тога обазрив.
А оно са гледаоцима и Ристићем можда је део шмека понетог са Црвеног крста, из романтичарског Радничког одакле је и кренуо у бели свет. Гледано тако човек не може да побегне од себе, ма шта у међувремену научи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.