Када је Олимпија на полувремену четвртфинала Супер купа у Лакташима водила против Црвене звезде, а затим у престале две четвртине убацила свега 18 поена и меч завршила на минус 26 (60:86), одмах је кренула сумња у посао који је шампион Словеније урадио током лета.
Али, када је тим Милана Томића дан касније прегазио Цедевиту, затим и Будућност, на путу до првог трофеја, прича се променила. Видело се да резултат са старта Купа нема везе са снагом Олимпије, већ чистим квалитетом и формом Црвене звезде.
Што су убрзо на својој кожи осетили и највећи конкуренти за трон АБА лиге.
Загрепчани, потом и Подгоричани су већ после десет минута били у дебелим минусима, а до великог одмора већ је увелико било јасно и у чијим рукама ће завршити победа.
Мухамед Фаје је понео МВП признање, Немања Ненадић је одушевио на дебију, Мајкл Оџо награђен је овацијама, Џо Регланд сјајно је водио тим, Бранко Лазић је диктирао завидан ниво одбране, Мајк Цирбес је доминирао у рекету, Били Берон је показао велико шутерско умеће, Стратос Перпероглу искуство и знање вишеструког првака Европе...
Све у свему, много је фактора који сведоче о високом нивоу Црвене звезде.
Док је делио аутограме, окружен најмлађим присталицама, Фаје се сложио са овим утиском:
- Показали смо се доста добро као тим. И даље је много простора за напредак, ово су у неку руку још увек припреме, али расли смо из меча у меч. То је био план и наставићемо да радимо у том правцу.
Искусни крилни центар рођен 1985. године у Сенегалу, турнир је отворио са девет поена, осам скокова и четири асистенције. Само га шут иза линије 6,75 није слушао (5-1). Против Цедевите је био најкориснији играч екипе, са 15 поена и седам скокова за индекс корисности 22.
Док је са 5-4 за три, показао и да поседује „меку руку“. Када је било најважније и када се играло за трофеј, Фаје је поново био један од кључних полуга. Иако је брзо ушао у проблем са личним грешкама, финале је завршио са 14 поена и четири скока.
Ипак, најважније од свега, ас црвено-белих показао је велике емоције и огромну енергију. То му је помогло да нађе пречицу до срца навијача.
- То су ствари које мене чине као особу и које желим да пренесем на екипу. То неће бити тешко, с обзиром да сви играју са великом страшћу. Те емоције су део мене, оне ме носе, тако играм и то се види свакога дана, не само на мечевима већ и на тренинзима. Много волим свој посао и да се такмичим.
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.