Милан Томић, од скора шеф струке Црвене звезде мтс, каријеру – играчку и тренерску – је провео махом у Олимпијакосу. У Пиреј је отишао 1991, са Црвеног крста, као играч и тренер освајао титуле првака Европе, да би из атинске луке испловио пре пре неколико дана. Када је решио да атинске црвено-беле замени београдским.
Наредне три сезоне гледаћемо га крај клупе Црвене звезде. И – ако изузмемо кратак период када је био „привремено решење“ и после одласка Јоргоса Барцокаса водио Олимпијакос, ово ће му бити први самостални посао.
Лепо је почети у својој земљи
Србија важи за земљу велике кошаркашке традиције. Да ли је за њега то што је Србин током каријере било добро или лоше, упитан је Томић.
- Добро је што сам из Београда. И то је дефинитивно тако, јер Београд је највећи кошаркашки град. Многи наши играче су направили велике, клупске и репрезентативне каријере.
И зато…
- Велико задовољство ми причињава чињеница што ћу радити у Звезди, па и што ће моја тренерска каријера почети у Србији, где постоје сви услови за добар рад.
У интервјуу за грчки портал „Фосонлајн“ је рекао да је за овај корак у каријери одавно био псреман.
- Ту одлуку сам доено сада, али на исто сам могао да се одлучим и претходних година – рекао је Томић, додајући да је одувек много желео да ради као тренер.
- Када градите каријеру, увек идете корак по корак. Коначни циљ на том путу је да у неком тренутку постанете први тренер. Доста је примера када су играчи одмах по завршетку играчке каријере постали тренери. Међутим, одлучио сам да идем полако.
Додао је и да се у новом послу не плаши ничега.
- Све ово сам неколико пута прошао у глави. Наравно, страх од неуспеха је увек присутан у послу тренера. Али, када би се знало ко ће бити први на табели, сезона не би ни почињала.
Када је решио да је време за следећи корак, одличио је да то буде на Малом Калемегдану. На питање, шта је Звезде, Томић није причао о резултатским циљевима. Већ…
- Циљ је да играмо добро, брзо и сигурно. Са добрим утакмицама и вредним радом, можемо да направимо нешто. Имамо довољно младих од којих желимо да створимо нове играче, наше играче.
После одласка Јоргоса Барцокаса, Томић је сезону 2013/14, завршио као први тренер Олимпијакоса. Иако је можда било очекивано да настави и даље самостално да води тим, није добио шансу. Али остао је у тиму.
- Било је то тежак период, када је Барцокас отишао. Изгубили смо од Панатинаикоса у Купу, имали доста проблема. Преузео сам тим и сматрам да сам добро обавио посао. Био сам спреман! У тренутку када су сви мислили да смо изгубљени, ми смо убедљиво победили Валенсију, и то у гостима, добили смо и Басконију и Нептунас.
Додао је…
- Веровао сам у себе. Нисам разговарао са председником, али сматрао сам да је време да преузмем тим.
Три дела историје Олимпијакоса
Каже и да постоји много разлика изимеђу Милана Томића играча и Милана Томића тренера.
- Уосталом, када сам ја играо и кошарка је била другачија. Сада је све много брже. Сматрам да је историја Олимпијакоса подељена на три дела. Први је време у коме смо изградили „империју”, други када нисмо имали ни за воду и трећи када је „империја” узвратила ударац. Све сам то проживео са клубом и то ме је ојачало.
Али…
- После разговора с њима, врло лепог, договорили смо се да урадимо оно што је најбоље за Олимпијакос.
Иако није добио шансу да самостално води тим, Томић је остао у стручном штабу новог тренера, Јаниса Сфаропулоса. И ту је остао све док и Сфаропулос није отишао. А да ли би се некад вратио, ако га његов бивши клуб некад позове, упитан је Томић.
- Никада не знате шта вам живот доноси. Ако се некад будем враћао, све ће бити потпуно другачије. Али, тек сам дошао у Београд и није у реду да сада причамо о мом повратку у Олимпијакос. Тај клуб ће увек бити у мом срцу. Ту сам провео 23 године, био сам део клуба од 1992. и освојио се.
Ипак је одговорио на питање. Прихватиће позив, ако некад буде дошао и не само то…
- Ако до тога дође, сигурно ћу уживати.
Из гот времена, по лепом памти две титуле у Евролиги, освајање трофеја на терену најљућег ривала – Панатинаикоса, док му је најтеже било када је Олимпијакос у Тел Авиву изгубио трофеј од Хувентуда. А памтиће и сарадњу са многим великим тренерима - Јанакисом, Ивковићем, Барцокасом, Сфаропулосом...
- Јанакис ми је први дао шансу, дугујем му много. Од њега сам научио много тога. Не само о кошарци, већ и о животу. Дуда Ивковић је посебна прича. Не само да је стварао кошарку, већ нас је све учио како да размишљамо. Нас везује и време у Радничком, када ме он и његов брат, као 15-годишњака ставили у прву петорку. Са Барцокасом смо освојили Евролигу у Лондону, што никада нећу заборавити. Сфаропулос је човек који ми је дао велики простор као помоћнику. Заједно смо провели четири године.
Упитан, са којим од њих је имао најбољу сарадњу, Томић је рекао:
- Када сте нечији помоћник, морате да се адаптирате свим његовим захтевима. Свидело вам се то или не. Просто, такав је посао. Али, поента је да као први помоћник морате да кажете оно што мислите. Јер тако помажете. Сваки тренер има своју филозофију. Моја је, онако како ја замишљам игру свог тима, тренутно најближа оној коју је форсирао Душан Ивковић.
Лако је одговорио на питање, ког би играча, када би могао, довео у Црвену звезду. То је…
- Милош Теодосић!
Српски ас је и међу тројицом најбољих странаца који су играли у Олимпијакосу, према мишељењу Томића. Друга двојица су:
- Ејси Ло и Кајл Хајнс.
Када је у питању највећи напредак коме је сведочио, ту се радио грчком играчу.
- Костас Слукас је радио дању И ноћу и успео је да створи сјајну каријеру. Сада је један од најбољих играча Европе – рекао је Томић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.