Након два сата жестоког рада, Дејан Радоњић је у четвртак око поднева свирао крај тренинга.
И по томе се видело да се екипа сада налази у тотално другачијој фази него у већем делу сезоне, кад су се као на траци смењивали мечеви, путовања, све са спавањем на аеродрому и пажљиво дозирани тренинзи. А, у складу са огромним оптерећењем и пакленим темпом.
У таквом распореду, где је иза црвено-белих већ 67 мечева, играчи су увек морали да мисле на дуеле који следе. Без обзира да ли је пре њих био спектакл и судар са неким европским великаном, или веома важан меч у АБА лиги.
Постојала је само блиска будућност, а прошлост и анализа привилегија за коју се нема времена. На славље нико није ни могао да помисли, иако је повода било на претек.
Али, сада је све другачије. Црвено-бели имају довољно времена за рад, али и да сумирају утиске. У духу тога смо Марка Симоновића, на почетку разговора, прво питали да ли у свлачионици и на тренинзима још увек има одјека недавног вечитог дербија.
– Искрен да будем, након финала АБА лиге, имали смо највише времена да подвучемо црту и сумирамо утиске. А, после дербија и нисмо баш имали пуно простора. Већ у суботу играмо против ФМП-а који, стварно игра сјајно. У прва два кола Суперлиге је показао да ће бити озбиљан конкурент за сам врх. Баш сам пријатно изненађен. Момци играју сјајно. Види се да је са новим тренером дошло до промене у игри и у складу са тим очекујем неизвестан меч, тако да нам је фокус већ бачен на то гостовање.
На основу речи Симоновића, лако је било извући закључак да је екипа остала у истом коду, да је и даље акценат на наредном мечу.
– Нема стајања. Ми смо под пуним гасом док се не заврши сезона. А, онда ћемо тек да причамо шта је било.
Ипак, оно од чега зависи како ће се кројити будућност трофејног клуба, сада је иза Црвене звезде. Освојена је АБА лиге, извађена виза за Европу, а завршено је и учешће у Евролиги која је носила толико узбуђења, снаге и емоција.
Ту су утисци већ почели да се слежу. А, нема тог навијача који гледајући мечеве Реала и Дарушафаке није помислио, да је спортске правде, Црвена звезда је сада требало да игра Топ 8. Исто је помислио и Марко Симоновић.
– Не може од тога да се побегне. Кад сам гледао први меч, емоције су ми прорадиле. Заслужили смо да играмо тај плеј-оф Евролиге, без обзира како би се завршио. Али, Боже мој, то је спорт, то је живот.
У духу реченог, ас црвено-белих је наставио излагање:
– Кад сам после АБА размишљао о свему, увек ми је кроз главу пролазило колико смо били доминантни. Током целог регионалног такмичења, али и у Европи. У наш град су долазили великани европске кошарке, гиганти у сваком смислу те речи, а код свих њих се увек видела огромна доза респекта према нама и нашој игри. То је прелеп осећај.
Из угла да су узели два трофеја и испунили приоритетни циљ, поставља се питање како црвено-бели себи кажу – још није крај, треба узети и титулу првака Србије.
– Лако – надовезао се Симоновић.
– Гладни смо победа и трофеја. Желимо и ту титулу шампиона Србије, желимо да будемо та генерација. Генерација која је направила толико великих ствари, која ће се дуго памтити и често спомињати. Из те жеље црпимо велику енергију која нас пуни. Наша глад је и даље велика. Само када се сетим прошле године и славља на Малом Калемегдану, желим све поново да доживим.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.