Стефан Јовић је, за разлику од саиграча, имао повод више за славље. Он је имао привилегију да Жућкову левицу подигне у родном граду. На паркету на коме је у дресу Ергонома почео кошаркашки пут.
- Драго ми је да сам поново освојио Куп у родном граду. То су увек посебне емоције. Прошле године нисам могао да играм и сигурно да ми је било много тешко да све то пратим преко ТВ екрана. Али, ево, сада сам поново био ту и пре свега желим да се захвалим навијачима који су били уз нас протекла три дана. Битно нам је ово, за самопоуздање и све што следи – истакао је организатор игре црвено-белих.
Финале је било изузетно тврдо. Проткано огромном енергијом, великим емоцијама и жестоким дуелима. Баш као што је Јовић и очекивао.
- Био је то добар меч, као и сваки дерби. Није битно колико недостаје играча на једној или другој страни, велика борба је увек загарантована. Одсуство играча не мора ништа да значи. Партизан се одлично држао. Добро нас је намучио. Али, испунили смо циљ, што је најважније. Са вечитом ривалом су увек неизвесни мечеви и тако ће бити у АБА ако се будемо срели, као и у домаћем шампионату.
Дим и мирис бакљи су покварили утисак. То је на жалост постао незаобилазан колорит сударе вечитих. Али и разлог због кога дерби има посебан шмек.
- Амбијент је био фантастичан. Увек је напето. Шта да кажем. Нисам љубитељ пиротехнике и тих ствари што се бацају на терен. Ипак, играчи сигурно нису криви. Апелујемо увек, обе стране, али чињеница да ми извучемо дебљи крај. Боже мој, ваљда ће и то доћи на неки одређени ниво.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.