Мајице су биле спремне! Беле, на којима је грб Црвене звезде, а изнад њега две звездице. То значи да је тим са Малог Калемегдана освојио титулу, 20. у историји клуба, пету узастопну.
И то тако што је вечитог ривала нокаутирао у његовој дворани, пред крцатим трибинама. После преокрета! У последњој секунди!
Јесте, десио се и тај судијски превид, како је грешку у последњој секунди оценила судијска струка. Али, како није променио коначни резултат, није ни склонио осмехе са лица момака који су се радо окитили са те две звездице. У коначном збиру – заслужили су.
Заслужио је један момак посебно. А није Били Берон!
Знао је то и Милан Томић, зато је само једно име поменуо у свом обраћању после утакмице. А то значи много. Јер тренера Црвене звезде нећете често чути да издваја појединце.
Он то не воли да ради, још мање воли ни када други то раде. Али после четврте утакмице финалне серије поменуо је једно име – Дејан Давидовац! Звездин МВП из сенке.
Како је рекао, желео је да му честита. Јер...
- Давидовац је играо на свим позицијама. Био је плејмејкер, бек, крилни центар, на крају и центар! Све јер смо имали проблема са фауловима. Изнео је велики терет – рекао је Томић.
И све то Даводовац је урадио некако лако. Као да се играо са другарима испред зграде, а не да је био део финалне борбе за титулу у Србији. Није се ни уморио. Дизао се на шут када нико није мислио да је могуће. Па када је цела дворана видела истек напада, он је погађао. Такве су биле све четири тројке којима је нанео велку штету Партизану! Јер све су биле у веома важним моментима.
Не само да је желео титулу већ...
- Желео сам да се ова финална серија заврши што пре – признао је Давидовац, па уз осмех додао:
- Ето, жеља ми се испунила. Наравно, да се заврши нашом победом. И драго ми је јер је тако и било. Честитам мојој екипи на победи, новом трофеју који је био један од наших циљева ове сезоне.
Разговор је на тренутак прекинуо Немања Недадић, који се дошуњао иза леђа саиграчу, загрлио га и запевао:
- Сад си уз`о трофеј Дејане!
Давидовац се само насмејао, па наставио причу. И то помињањем ривала.
- Чеситам и екипи Партизана. Стварно је била добра серија. Свака утакмица је била тесна, баш као што смо и очекивали да ће бити.
Није морао то да помиње. Видело се у сваком његовом покрету. Али ипак је нагласио:
- Драго ми је што смо победили!
О тим „ситним“ детаљима из игре, тројкама којима је бацао у очај преко шест хиљада навијача Партизана у „Пиониру“, Давидовац није желео много да прича. Радио је оно што најбоље зна и не види у томе никакав подвиг
- Пааа... – као да је тражио речи, а онда када их је пронашао, заслуге је поделио са осталим саиграчима. Са једним посебно.
- И Били је дао доста тројки, па и овај кош за победу.
Уосталом...
- Сви смо играли добро. Заиста нема потребе да се ико истиче. Одиграли смо добро као екипа. Овде није лако добити и не може нико то сам да уради. Посебно пред Партизановим навијачима. Сви заједно, играчи, стручни штаб, цео клуб, смо изнели ово. И то је то...
Давидовца су подсетили на речи капитена, који је претходно изјавио да је ово била наплата дуга. Звездин ас није био баш сигуран на које „дуговање“ је капитен мислио. Али и он осећа да је дуг враћен.
- Слажем се! Партизан је победио кошем у последњој секунди у другој утакмици, ми смо сад.
Потпитање као да га је мало збунило – да ли је Лазић мислио на тај меч, можда Куп Кораћа, нешто треће...
- Не знам на шта је мислио.
А шта он мисли, упитан је Давидовац.
- Ја мислим да је свака утакмица могла да се реши и у нашу и у њихову корист. Да ли уопште треба причати да ли је или није враћено нешто. Партизан нас је добио у другој утакмици, тројком Радета Загорца, три секунде пре краја. Ми смо сада славили у последњој секунди.
Тако да...
- Свака утакмица је била неизвесна. Да ли се нешто враћа или не враћа, не знам. Свако свакога је могао да добије – закључио је Давидовац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.