Ристић обележио почетак Суперлиге: Када си у Звезди, знаш шта чекаш

Када је иза тебе 50 мечева, када је оно најважније прошло и када си испунио циљ над циљевима, онда је тешко наћи мотив и снагу да играш на максимуму и то пуних 40 минута. Поготово када у дворани одзвања шкрипа патика, а на другој страни се налази објективно слабији ривал.

Милан Томић то одлично зна, али исто тако зна колико је важно, баш у тим, тешким тренуцима, показати класу и професионално одрадити посао. А то је према његовим речима црта која мора да краси велике играче.

Истакао је то пошто је његов тим, готово рутински, дошао до победе против ФМП-а и направио велики корак ка коти један А групе. Додао је и да је лако против Партизана, Будућности, Реала или Барселоне задржати фокус и концентрацију цео меч, али да се велики играч постаје када исто то урадиш против Дунава или Златибора.

Против Пантера његов тим је 30 минута радио одличан посао, поготово у првом полувремену, када је разлика отишла преко 20 поена и практично решено питање победника. Утисак је мало покварила трећа четвртина када је ФМП убацио 25 поена и запретио, али све укупно, Црвена звезда се све време питала за дешавања на паркету.

Душан Ристић је био један од играча који је највише допринео таквом развоју догађаја. Млади центар имао је дабл-дабл учинак од 16 поена и 10 скокова, а док је он био на паркету екипа је направила разлику од 18 поена, што је највише у целом тиму.

Када се зна да је против Златибора имао индекс 14, а против Дунава 22, јасно је да Ристић сјајно користи поверење Томића. Са просеком од 14,7 поена и девет скокова, тренутно је лидер тима. Али у предвечерје меча са ОКК Београдам, како сам каже, свестан је да може још боље:

- И даље није то перфектно, али покушавам да се вратим у форму. Једно је када тренираш, а друго када играш утакмице. Тако да ће сигурно потрајати тај процес још неколико утакмица, док се не вратим у форму.

С обзиром да је током АБА лиге и Еврокупа, често био прекобројан, Ристић се, природно, ужелео игре и то се јасно види кроз приступ и енергију, без обзира на резултат и однос снага.

- Ми, млађи играчи који смо добијали мању шансу у претходном периоду, морамо да имамо мотив и жељу да покажемо зашто смо овде. За мене лично, ово је изазов.

Бившег студента Аризоне који је у новембру напунио 23 године, сигурно је током сезоне често жуљала столица у продужетку клупе Црвене звезде и улога највећег навијача. 

- Сигурно да јесте тешко када чекаш шансу, али када си у клубу као што је Црвена звезда, онда знаш за шта чекаш. А онда када се за ту прилику избориш, онда је то непроцењива шанса коју добија јако мали број играча. Сматрам да сам на правом месту и да је моје само да радим и да уграбим своју прилику.

Као и сваки млади играч, Ристић је имао велике жеље и другачије пројекције по питању улоге у тиму, али стрпљење и рад му се сада враћају на најбољи могући начин.

- Када си у клубу као што је Црвена звезда индивидуални циљеви морају да буду у другом плану. Ако тим побеђује и бележи жељене резултате, као што смо се сада пласирали у Евролигу, онда ће сваки играч из тога извући бенефите. Никада ми приоритет није био мој лични учинак, већ успех тима.

Изузетно јака конкуренција на тренингу, са Оџом и Цирбесом, оставила је јак печат на развој Ристића, што се јасно види и кроз учинак у Суперлиги. Истакао је то и млади ас:

- У својој првој професионалној сезони имао сам прилику да играм са два одлична центра и то ми стварно помаже. Сада ми је много лакше да играм против неких играча него што ми је то било на тренингу. То искуство ће ми доста помоћи у будућности.