Kako onda sada može da se liga vraća pod okrilje KSS, a pre više od godinu dana, kada je samoupravni cirkus počeo, to nije moglo da se uradi!?

Tweet

Piše: Danilo Šotra

Najzad i iz košarke jedna lepa vest! Pročitah da se upravni odbor KSS sprema da Skupštini predloži da  KSS ponovo preuzme brigu o takmičenju.

Isto ono što sam ja već dugo vremena uporno tražio. Jer, svima je kristalno jasno da naši vajni samoupravljači nisu sposobni da se o sebi brinu.

Vrhuška naše košarke, oličena u skrivačima iz Sazonove, uporno je tvrdila i još uvek tvrdi putem raznih saopštenja, kako je bespomoćna jer su  ligaši nedodirljivi.

Pa zašto onda ne promene sopstveni Statut u čijem drugom članu već godinama, crno na belo, jasno piše DA JE KSS JEDINI NADLEŽAN DA UREĐUJE KOŠARKAŠKI SPORT NA TERITORIJI REPUBLIKE.

Kako onda sada može da se liga vraća pod okrilje KSS, a pre više od godinu dana, kada je samoupravni cirkus počeo, to nije moglo da se uradi!?

Inače, slobodan dan između prve dve  utakmice finala bio je možda i zanimljiviji nego dueli na parketu, sve u  iščekivanju da izvesni gospodin Dragan Gogić izrekne kazne. To je njegov inače posebni hepening koji nacija čeka sa oduševljenjem. Po svom starom i nakaradnom običaju direktor je frapirao javnost, bacio u konsternaciju sve prave ljubitelje košarke, naročito Delije!

Zamislite, molim vas, Zvezda će čak dve možda i odlučujuće utakmice odigrati bez Marka Tejića. Prava katastrofa! A dobro je prošla, mogla je da ostane i bez ekonoma.

Usudio bih se mirne duše da kažem da je baš taj Dragan Gogić koji kao da se sa Marsa spustio među  koševe, najveći krivac za brojne nepodopštine. Od početka je ispustio kormilo, počeo da izriče nebulozne kazne, naročito se oštreći prema onima koji prave prekršaj verbalnog delikta, pa se  uz  pogan jezik još i neuredno oblače!

Za tog istog Gogića, za koga niko ne može da mi kaže kako se našao blizu koševa, mnogo je teži prekršaj ako neko kaže da mu se ne dopada sudijski kriterijum, nego kada topovski udar oprži ljudsko meso.

A baš ti kukavni arbitri su, odavno pišem, jedno od najvećih zala srpske košarke, veliki vinovnici i subotnjeg galimatijasa.

Zbog svega ovog, a ima tu još materijala za čitavu knjigu, srdačno se nadam da će se naći neko pametan da čoveku koji je u Aleksandru Pavloviću video inicijatora džumbusa (verovatno je izgubio cvikere) zahvali na dosadašnjem trudu i makne ga što dalje od koševa. Za dobrobit svih nas.

Auh, za malo da zaboravim, ali to ste već videli, odigran je i drugi meč finala, do sada najbeznačajnijeg plej-ofa u istoriji ove zemlje. U polupraznom Pioniru za veliko ništa borila su se dva stara rivala, istovremeno velika gubitnika ove sezone. Kvalitet nikakav, nervoza prevelika. Sudije, po običaju, za čisti kec. U ovoj zemlji bolje ne umeju.

Partizan po svom starom dobrom običaju. Odigra dvadesetak minuta izvanredno, onda uloži maksimum napora da sve to upropasti, ređajući početničke greške.

Tako je bilo i ovog puta. U prvom poluvremenu imao je i 18 poena prednosti, u trećoj deonici uložio veliki trud da i ovog puta sve to obezvredi i izgubi ono što niko ne bi. Međutim, u svojoj ne tako probitačnoj nameri ovog puta nije uspeo. Jednostavno, nije mu dala Zvezda. Crveno-beli su prvu i poslednju četvrtinu odigrali na zonskom nivou.

Zaista neverovatno da gledamo, kada se sve sabere, ovakvu košarku u finalu jedne zemlje koja je ne tako davno oduševljavala ceo svet.