Одлука да дербију вечитих ривала, у другом колу Суперлиге Србије могу да присуствују само власници сезонских улазница, пријатељи клуба и спонзори, као и резервација дела трибина за навијаче противника – билетарнице одавно пред ове мечеве не раде – допринели су да дворана Александар Николић не буде дупке пуна.
Као што би требало да буде јер је то празник српске кошарке. Али то припада прошлим временима, млађе генерације се васпитавају и привикавају на нову димензију спорта, као и навијања... Наравно, то је већ много пута испричана прича и иде у ред оних о друштвеним рефлексијама. Рецимо...
Црвено-бели су дочекани аплаузима, црно-бели звиждуцима, једни су се обраћали другима, међусобно препуцавали, бука је била заглушујућа, а кад је Небојша Илић, тим менаџер Звезде донео на центар око осам минута пре него што је Милија Војиновић у пратњи Александра Глишића и Уроша Николића подбацио лопту, пехар шампиона АБА лиге навијачи регионалног првака могли су с правом да употребе дланове и поздраве момке који су од 32 меча добили 30.
Првенство Србије је нешто сасвим друго. Ово је био тек четврти сусрет вечитих ове сезоне па је и то сигурно утицало да занимање буде веће.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.