Ендеса лига или изворно АЦБ је најјача национална лига Старог континента, па је и логично што привлачи највише пажње, а посебно је то било изражено ових дана кад су Шпанци уз Немце једини добили прваке државе на терену. Додуше у празној дворани у Валенсији, али су многи били уз телевизоре. С разлогом.
За људе у Србији и региону финале је имао и посебну димензију, екипе које су се бориле за пехар шампиона предводили су Србин Светислав Пешић Барселону и Црногорац Душко Ивановић Басконију.
- Лепо је чути, а и гледати кад су ривали на клупама тренери из две братске државе, обојица припадници југословенске школе кошарке. И обојица моји велики пријатељи – каже са препознатљивим епским стилом Божидар Маљковић, председник Олимпијског комитета Србије, један од највећих тренерских ауторитета у Европи.
Аутсајдер је победио фаворита.
- Рекао сам пријатељима ко ће победити. Нису веровали па су ме позвали. Јосип Билић Биба легендарни секретар Југопластике ме питао: Како си знао? Кошарка је једино у шта се разумем – с дозом хумора наставља ћаскање Маљковић.
Не жели да каже, али свако ко је био уз ТВ екран могао је чути тајм аут Пешића у којем говори играчима да праве одмах фаул. Било је 10 секунди до краја, нису га послушали. Вероватно су и тада мислили да не могу да изгубе од екипе која се претходно провукла против Уникахе и Валенсије. И, Италијан Полонара је послао Аргентинца Вилдозу у историју, саиграче и тренера Душка Ивановића окитио трофејом првака Шпаније, Басконију четврти пут у историји. У Барселони ће памтити да су центри потпуно подбацили, истина Миротић је био повређен.
Међутим, није то тема ове приче. Душко Ивановић је титулом потврдио да је једно од највећих тренерских имена Европе, али кад се погледа импозантна биографија 62-годишњака рођеног у Бијелом Пољу, дипломираног правника по образовању, могу се уочити линије спајања са Божидаром Маљковићем, иако је овај старији само пет година.
Пуно срце
Из трофејне Југопластике готово сви играчи постали су тренери. Ивановић, Велимир Перасовић, Лука Павићевић, Зоран Сретеновић, Жан Табак, Арамис Наглић, Ивица Бурић, Тео Чизмић...
- Душко је најуспешнији, па Перас, Лука је шампион Јапана, Табак је био први у Пољској са Зеленом Гором у тренутку прекида због короне. Срце ми је пуно... Али и Тони Кукоч, Дино Рађа, Петар Наумовски остали су у кошарци. Једино се Горан Собин бави производњом маслиновог уља.
Довео је Ивановића као најбољег играча и стрелца Будућности у Југопластику иако је овај имао већ 30 година. Такви прелази у то време били су више него ретки, без обзира на реноме Ивановића, у то време већ човека са оформљеном породицом који у некадашњем Титограду са факултетском дипломом чека посао у струци и размишља да ли да прихвати понуду Олимпије.
- Знао сам га из времена док сам водио Раднички, јако добро сам га познавао, као уосталом и Зорана Сретеновића кога сам тренирао у Црвеној звезди.
Није му било лако да их доведе, на тим позицијама су били Ивица Дукан, сплитска спортска легенда и Саша Радовић, син оснивача Југопластике, Бранка.
- Била је зима, у Макарску на преговоре су кренули челни људи Југопластике, Милас и Сабалић са генсеком Билићем. Ја сам у Сплиту завршио тренинг, отишао до куће да се одморим, али ми неки ђаво није дао мира. Устај, иди, то је најважнији играч у пројекту - говорио ми је унутрашњи глас. Сео сам у распаднути Југо 45 и отишао за Макарску. Кад сам ушао у хотел Далмацију рекао сам Душку да се издвојимо на пет минута. Само ти ми требаш да будем првак Југославије, можда и Европе, рекао сам му. Али, захтеван си тренер, питање да ли ћу моћи да издржим, иза мене су проблеми са плућном марамицом, одговорио је Душко. Водићу рачуна о томе. И, он је био најзначајнији играч Југопластике. Највећи радник, којем су се остали прикључивали. Нико није био посвећен као он.
Ивановић је свој пут међу тренерске великане почео из Лиможа, којем је Маљковић даривао титулу шампиона Европе.
- Душко је био у швајцарском Фрибургу, а Лимож је био без тренера. Зове ме председник да ме пита за мишљење о стручњаку којег желе да ангажују. Имам ја тренера за тебе, реаговао сам. И наредног пролећа Душко ме победио са Лиможем у финалу Купа Радивоја Кораћа. Реванширао сам му се 2005. у мајсторици финала плеј-офа АЦБ лиге. Било је 2:2, одлучујући меч игран је у Виторији и - Реал је победио.
Душко Ивановић је са Југопластиком освојио два Купа шампиона, предводећи је као капитен, уз три Првенства СФРЈ и један куп. То је био замајац који га је оставио у кошарци. Као тренер водио је и Барселону, три године, Панатинаикос, Химки и Бешикташ. Ако занемаримо три узастопно освојена Шампионата Швајцарске стартовао је на великој сцени триплом круном са Лиможем.
Са Басконијом је три пута био првак Шпаније и три пута је освајао Куп Краља. Са Барсом је такође освојио Куп Краља, а са Панатинаикосом Куп Грчке. Једна је од 50 најзначајнијих личности у историји Евролиге.
Остаје само једно питање. Да ли би свега овога било да у лето 1987. није напустио удобност живота у тадашњем Титограду и играња у Будућности привучен пророчанством Божидара Маљковића?
Другим улицама од тада је корачао, живот му је ишао новим правцима. Диплома правника стоји на полици куће у Барселони, изнад ње је кошаркашка лопта.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.