Маринковић о Партизану, вечитом дербију, Валенсији, Сакраменту, сјајној партији против Бајерна...

Након што је одрадио своју шесту сезону у Партизану, Вања Маринковић се прошлог лета нашао на својеврсној животној и каријерној прекретници. Као момак који је рођен и одрастао у Београду, а кошаркашки се развијао локалном клубу Врачар и кошаркашкој гимназији, те млађим категоријама и првом тиму Партизана, није било лако донети одлуку о селидби у иностранство и даљем усавршавању у једном од највећих шпанских и европских клубова – Валенсији.

Ниједан почетак није лак, али бивши капитен Парног ваљка схватио је да је за његову каријеру најбоље да се осамостали и у сунчаној Шпанији започне свој први инострани ангажман.

- Било ми је тешко, чак и фрка када је требало да дођем у Валенсију. Размишљао сам како први пут у животу одлазим од куће на тај начин, родио сам се, одрастао и прве кошаркашке кораке направио у истом граду, одлазим после шест година и долазим у средину која је доста озбиљна... Могу да кажем да ме је мало ухватила нервоза, било ми је тешко. Знаш како је то, немаш никог свог поред себе - препричава Вања Маринковић како су изгледали дани селидбе на исток Иберијског полуострва и наставља:

- После месец дана сам се навикао на све. Саиграчи су супер, људи у клубу такође. Причао сам доста са другим саиграчима који су одлазили у иностранство, рекли су ми да је кризни период ту негде око краја новембра и у децембру, пред празнике. Искрено, осећам и ја мало сада то, да ми недостају драги људи и кућа, да будемо сви заједно. И то траје неко време, али због свих обавеза брзо заборавиш. Све је то нормално и сада се осећам јако пријатно и добро.

Откива 60. пик с овогодишњег НБА драфта да је велику подршку добио од капитена и дугогодишњег члана Валенсије Бојана Дубљевића.

- Бојан ми је заиста много помогао. Он је ту осам-девет година, тамо је као домаћи, легенда је клуба - пун је утисака момак чија НБА права држе Сакраменто Кингси и открива:

- Он ми се први јавио, док сам био на мору, када је почела цела моја прича са Валенсијом. Знате и сами да је током лета било доста спекулација и прича о томе где ћу да наставим каријеру, а он ми се јавио буквално дан пошто сам потписао уговор. Дописивали смо се прво преко Инстаграма, пошто није имао мој број. Искрено, пре тог контакта нисам га познавао ни на ’ћао-ћао’ што се каже. Било ми је јако драго због тога и касније ми је много помогло да се снађем у новом граду и средини. Шта и где могу да поједем, где има добра кафа, кога могу да да позовем и када. Заиста ми је због тога било лакше и одмах сам се осећао прихваћеним, јер је он ипак капитен.

Занимљиво је да је Вања са Бојаном имао прилику да у суботу уживо прати трку Мото ГП. По његовим речима, утисци су изванредни?

- Осећај је био невероватан, искрено. Нисам сад загрижени љубитељ трка, али сам још као клинац волео да гледам Мото ГП и Формулу 1. Бојан је, ето, имао ту сјајну прилику да је могао да набави карте, па ме је позвао и онда смо могли да идемо и до гаража код возача, да се упознамо с њима и да видимо како то све изгледа изблиза. Били смо гости Јамаха Сепанг тима, Фабија Квартарара и Франка Морбиделија. Иначе, лично сам фан Доктора Валентина Росија. Врхунски доживљај, стварно.

На питање о утисцима о животу у Валенсији, Маринковић одговара:

- Град је прелеп. Време је летње, током дана су температуре високе, а увече зна да буде хладно. Храна, време, људи... Све ми се досад свидело, али понајвише клуб који ипак представља ниво у европским оквирима. Не могу да кажем да је као из бајке, али милина је живети овде и још бавити се послом који волиш -- објашњава Вања.

Кроз своју богату и трофејну историју Валенсија је имала лепа искуства са српским кошаркашима. Дејан Томашевић, Дејан Милојевић, Коста Перовић, Вуле Авдаловић, Игор Ракочевић, Душко Савановић, Стефан Марковић, Владимир Лучић, Немања Недовић... Импозантну листу употпунио је летос Вања, који нам је указао на то с коликим поштовањем се клуб односи према нашим играчким асовима.

- Људи у и око клуба на српске играче гледају с великим поштовањем. Због свих наших бивших играча, али и Дубљевића, који је досад оставио дубок траг. Имају дубоку историју с играчима из бивше Југославије, због чега нас доста поштују, али нас се и плаше. Наравно, у позитивном смислу, јер тако желе да покажу колико заиста цене све оно што су сви моји претходници урадили за клуб. Изузетно цене наш поглед на кошарку и размишљања на ту тему. Причао сам с саиграчима овде већ пет-шест пута о томе како им је било када су играли против Партизана у Пиониру. Кажу да им није било свеједно. Ипак је другачија култура живота и кошарке у Србији и Шпанији.

Тренер Ђауме Понсарнау му је јасно ставио до знања какву ће улогу имати у тиму?

- Овде сам најмлађи играч, што није био случај у Партизану последње две године. Моје је да тренирам јако и намећем се максимално кроз добар рад. Тренер од мене очекује да шутирам, да наставим чак и кад ме не иде. Уверио ме је од првог састанка да ће саиграчи увек ићи на мене, да је на мени да имам самопоуздање и да се не предајем. Они ме заиста подржавају на сваком кораку. У одбрани такође морам да покажем максимум, што се лично и трудим сваки пут. Против Ефеса сам чувао Шејна Ларкина, против ЦСКА Мајка Џејмса, што је ипак доказ да они од мене желе највише и да ми верују - рекао је Маринковић и потом додао:

- Људи у клубу и тренери су дали све од себе да не размишљам ни о каквом притиску. На терену га нема, ван терена да и не причам. Овде се о кошарци не прича колико у Србији, где је ипак све подељено на Партизан и Црвену звезду. Саиграчи ми сваки дан пружају велику подршку, а када имаш тако нешто много је лакше живети, радити, уживати у кошарци, играти и тренирати.

Валенсија још тражи свој ритам у новој сезони, а проблеме задају повреде. Последњи који се налази на листи реконвалесцената је дугогодишњи стрелац Слепих мишева Сем ван Росом, па је клуб тренутно на скору 3-5 у АЦБ и 2-6 у Евролиги...

- Ситуација јесте донекле тешка, али није ништа страшно. Свакако тренутни резултат није на задовољавајућем нивоу, али доста тога има до нашег распореда. У прва два кола Евролиге противници су нам били финалисти Евролиге, ЦСКА и Ефес. Играли смо против неких од најбољих стрелаца Европе, најјачих састава на континенту. Ми знамо своје домете. Не јуримо не знам шта, већ у сваку утакмицу идемо на победу. Некада је то довољно, некада не. Нажалост, није било против Барселоне, па ни против Панатинаикоса, где смо поражени на крају... Да само мало играли паметније, стрпљивије, имали бисмо можда једну или две победе више. Дуга је сезона, има још много утакмица пред нама. Већ у уторак играмо против Зенита, па нам долази Химки и онда идемо Црвеној звезди у госте. Игра се баш брзо, немаш времена ни да размишљаш о поразу, већ се одмах спремаш за следећи изазов. Не могу да кажем да се игра без притиска, јер није тако, али доста је лакше у односу на подневље из којег долазим.

Стефан Јовић је недавно изјавио како му је у Химкију много лакше што се тиче рада на тренинзима, да се тренира само једном дневно, док је у Србији прича сасвим другачија и некада се радило по два или чак три пута на дан. Да ли је због обавеза у Евролиги и у Валенсији пракса с једним тренингом?

- Разликује се доста у односу на Србију. У Валенсији је иста прича и само се једном ради на дневном нивоу. Док су биле припреме имали смо по два тренинга дневно, али сада само један. Ситуација је таква да са АЦБ и Евролигом имамо понекад и по три утакмице у шест дана, што уз путовања оставља минимално времена за одмор, а камоли тренинге. Сваки други или трећи дан је тренинг опоравка, што значи да немаш класичан дрил. Може екипа да тренира нормално, али то се аутоматски одражава на умор тела, због чега се у ходу праве планови рада.

Као играч са шутерским обавезама и неко ко је и у Београду доста радио на том аспекту, Маринковић  и у Валенсији и у Валенсији ради индивидуално?

- Да кажем искрено, нисам се навикао на мањи обим рада кроз тренинге у односу на оно што сам имао у Србији. Надам се да се нећу навићи још. Јако сам млад и треба да радим, тренирам како бих нешто направио у каријери. После тренинга увек неко остане од тренера да ми враћа лопту, пре тренинга је увек слободна сала, имамо и машине за враћање лопти. Увек може да се дође пре или остане после тренинга, можеш да радиш на чему год желиш. Занимљиво ми је да доста играча остаје на тренинзима, што ме је посебно изненадило. Поготово ту мислим на старије играче, што ми само показује о каквим се професионалцима ради. Воде рачуна о себи и својој форми, а свесни су и сами да због мањка колективних тренинга морају да остану прековремено и раде на себи како би екипа имала корист - каже Маринковић и додаје:

- Све што радим индивидуално је у дослуху са помоћним тренером Партизана Ацом Матовићем. Преко лета доста радимо и сада смо у контакту, па ми стално даје идеје шта бих могао да радим. Некада је оно стандардно, да убацујем по десет везаних шутева са више позиција, некада буде нешто сасвим другачије, ново. Углавном су неке мало компликованије вежбе, изван шаблона. Покушавам да искуство стечено с њим примењујем кад год ухватим време.

Последњу европску утакмицу (против Бајерна) Маринковић је одиграо фантастично, поставио је рекорд каријере у Евролиги са 19 поена уз одличне проценте шута. На питање колико је задовољан досадашњим играма у Валенсији, Вања каже:

- У ростеру нас је 14-15 играча и замисао тренера је да увек неко други одмара. Када год сам играо мало дуже, мислим да сам одиграо коректно. Ето, пружио сам добру партију против Бајерна, није било лоше ни против Асвела. Прија ми када сам дуже у игри, осећам се сигурније.

Неизоставно питање везано је за актуелно стање у дојучерашњем клубу – Партизану.

- Пратио сам Партизан колико год сам успевао. Нисам баш све утакмице одгледао, пропустио сам можда једну или две. Добро је играо Партизан у Еврокупу, последње две утакмице нешто слабије, али све је то нормално због дужине сезоне и свих обавеза. И даље имају шансе да прођу даље као први у групи ако наставе ритмом којим су играли на почетку сезоне. Изгледају доста добро и верујем да ће бити још бољи.

За вечерас од 20 часова у Штарк Арени заказан је први овосезонски вечити дерби са Црвеном звездом, МАринковић нема дилему око коначног исхода?

- Очекујем победу Партизана, наравно - као из топа ће Вања и наставља:

- Дерби је увек дерби. Без обзира на то какав вам је скор у Јадранској лиги или европским такмичењима, то је посебна утакмица и све пре тога се брише. Очекујем јако интересантан и неизвестан дерби. Драго ми је што се игра у Арени, надам се да ће бити доста људи. Неће бити као у Пиониру, али верујем да ће бити сјајна подршка са трибина.

Почетком јануара Вања ће напунити 23 године, о размишљањима на тему своје будућности Маринковић каже:

- Пут којим сам кренуо је можда и најбољи за мене. Сви знамо какви су циљеви и снови практично свих играча. После Евролиге, за коју се надам да ћу играти још неколико сезона, волео бих да одем у НБА као многи претходници и да тамо наставим да играм. Не журим нигде, немам још ни 23 године, има времена да размишљам о свему томе када и ако дође време. Не желим да журим, да себе притискам, јер би све то могло да дође с временом.

Прошлог лета Маринковића је на НБА драфту изабрао Сакраменто на челу с српским легендама Владом Дивцем и Пеђом Стојаковићем. Причало се доста о томе да би могао одмах “преко баре“, па онда да ће се опробати само у Летњој лиги, али се ни то није догодило.

- Верујем да сам кроз Летњу лигу могао да осетим бар ту драж тамошње кошарке. Опет, није ми толико криво што нисам отишао јер сам имао доста времена за одмор и додатни рад на себи. Све има своје. Мени је драго што сам драфтован, није ми жао толико због Летње лиге. Ако ће да ме зову, нека то буде због оног правог, не због Летње лиге - поготком без коске Валенсије Вања Маринковић завршава своје јављање из Валенсије.