Marinković o Partizanu, večitom derbiju, Valensiji, Sakramentu, sjajnoj partiji protiv Bajerna...

1

- Očekujem pobedu Partizana u derbiju, naravno - kao iz topa će Vanja

FOTO: Evroliga

Nakon što je odradio svoju šestu sezonu u Partizanu, Vanja Marinković se prošlog leta našao na svojevrsnoj životnoj i karijernoj prekretnici. Kao momak koji je rođen i odrastao u Beogradu, a košarkaški se razvijao lokalnom klubu Vračar i košarkaškoj gimnaziji, te mlađim kategorijama i prvom timu Partizana, nije bilo lako doneti odluku o selidbi u inostranstvo i daljem usavršavanju u jednom od najvećih španskih i evropskih klubova – Valensiji.

Nijedan početak nije lak, ali bivši kapiten Parnog valjka shvatio je da je za njegovu karijeru najbolje da se osamostali i u sunčanoj Španiji započne svoj prvi inostrani angažman.

- Bilo mi je teško, čak i frka kada je trebalo da dođem u Valensiju. Razmišljao sam kako prvi put u životu odlazim od kuće na taj način, rodio sam se, odrastao i prve košarkaške korake napravio u istom gradu, odlazim posle šest godina i dolazim u sredinu koja je dosta ozbiljna... Mogu da kažem da me je malo uhvatila nervoza, bilo mi je teško. Znaš kako je to, nemaš nikog svog pored sebe - prepričava Vanja Marinković kako su izgledali dani selidbe na istok Iberijskog poluostrva i nastavlja:

- Posle mesec dana sam se navikao na sve. Saigrači su super, ljudi u klubu takođe. Pričao sam dosta sa drugim saigračima koji su odlazili u inostranstvo, rekli su mi da je krizni period tu negde oko kraja novembra i u decembru, pred praznike. Iskreno, osećam i ja malo sada to, da mi nedostaju dragi ljudi i kuća, da budemo svi zajedno. I to traje neko vreme, ali zbog svih obaveza brzo zaboraviš. Sve je to normalno i sada se osećam jako prijatno i dobro.

Otkiva 60. pik s ovogodišnjeg NBA drafta da je veliku podršku dobio od kapitena i dugogodišnjeg člana Valensije Bojana Dubljevića.

- Bojan mi je zaista mnogo pomogao. On je tu osam-devet godina, tamo je kao domaći, legenda je kluba - pun je utisaka momak čija NBA prava drže Sakramento Kingsi i otkriva:

- On mi se prvi javio, dok sam bio na moru, kada je počela cela moja priča sa Valensijom. Znate i sami da je tokom leta bilo dosta spekulacija i priča o tome gde ću da nastavim karijeru, a on mi se javio bukvalno dan pošto sam potpisao ugovor. Dopisivali smo se prvo preko Instagrama, pošto nije imao moj broj. Iskreno, pre tog kontakta nisam ga poznavao ni na ’ćao-ćao’ što se kaže. Bilo mi je jako drago zbog toga i kasnije mi je mnogo pomoglo da se snađem u novom gradu i sredini. Šta i gde mogu da pojedem, gde ima dobra kafa, koga mogu da da pozovem i kada. Zaista mi je zbog toga bilo lakše i odmah sam se osećao prihvaćenim, jer je on ipak kapiten.

Zanimljivo je da je Vanja sa Bojanom imao priliku da u subotu uživo prati trku Moto GP. Po njegovim rečima, utisci su izvanredni?

- Osećaj je bio neverovatan, iskreno. Nisam sad zagriženi ljubitelj trka, ali sam još kao klinac voleo da gledam Moto GP i Formulu 1. Bojan je, eto, imao tu sjajnu priliku da je mogao da nabavi karte, pa me je pozvao i onda smo mogli da idemo i do garaža kod vozača, da se upoznamo s njima i da vidimo kako to sve izgleda izbliza. Bili smo gosti Jamaha Sepang tima, Fabija Kvartarara i Franka Morbidelija. Inače, lično sam fan Doktora Valentina Rosija. Vrhunski doživljaj, stvarno.

Na pitanje o utiscima o životu u Valensiji, Marinković odgovara:

- Grad je prelep. Vreme je letnje, tokom dana su temperature visoke, a uveče zna da bude hladno. Hrana, vreme, ljudi... Sve mi se dosad svidelo, ali ponajviše klub koji ipak predstavlja nivo u evropskim okvirima. Ne mogu da kažem da je kao iz bajke, ali milina je živeti ovde i još baviti se poslom koji voliš -- objašnjava Vanja.

Kroz svoju bogatu i trofejnu istoriju Valensija je imala lepa iskustva sa srpskim košarkašima. Dejan Tomašević, Dejan Milojević, Kosta Perović, Vule Avdalović, Igor Rakočević, Duško Savanović, Stefan Marković, Vladimir Lučić, Nemanja Nedović... Impozantnu listu upotpunio je letos Vanja, koji nam je ukazao na to s kolikim poštovanjem se klub odnosi prema našim igračkim asovima.

- LJudi u i oko kluba na srpske igrače gledaju s velikim poštovanjem. Zbog svih naših bivših igrača, ali i Dubljevića, koji je dosad ostavio dubok trag. Imaju duboku istoriju s igračima iz bivše Jugoslavije, zbog čega nas dosta poštuju, ali nas se i plaše. Naravno, u pozitivnom smislu, jer tako žele da pokažu koliko zaista cene sve ono što su svi moji prethodnici uradili za klub. Izuzetno cene naš pogled na košarku i razmišljanja na tu temu. Pričao sam s saigračima ovde već pet-šest puta o tome kako im je bilo kada su igrali protiv Partizana u Pioniru. Kažu da im nije bilo svejedno. Ipak je drugačija kultura života i košarke u Srbiji i Španiji.

Trener Đaume Ponsarnau mu je jasno stavio do znanja kakvu će ulogu imati u timu?

- Ovde sam najmlađi igrač, što nije bio slučaj u Partizanu poslednje dve godine. Moje je da treniram jako i namećem se maksimalno kroz dobar rad. Trener od mene očekuje da šutiram, da nastavim čak i kad me ne ide. Uverio me je od prvog sastanka da će saigrači uvek ići na mene, da je na meni da imam samopouzdanje i da se ne predajem. Oni me zaista podržavaju na svakom koraku. U odbrani takođe moram da pokažem maksimum, što se lično i trudim svaki put. Protiv Efesa sam čuvao Šejna Larkina, protiv CSKA Majka Džejmsa, što je ipak dokaz da oni od mene žele najviše i da mi veruju - rekao je Marinković i potom dodao:

- LJudi u klubu i treneri su dali sve od sebe da ne razmišljam ni o kakvom pritisku. Na terenu ga nema, van terena da i ne pričam. Ovde se o košarci ne priča koliko u Srbiji, gde je ipak sve podeljeno na Partizan i Crvenu zvezdu. Saigrači mi svaki dan pružaju veliku podršku, a kada imaš tako nešto mnogo je lakše živeti, raditi, uživati u košarci, igrati i trenirati.

Valensija još traži svoj ritam u novoj sezoni, a probleme zadaju povrede. Poslednji koji se nalazi na listi rekonvalescenata je dugogodišnji strelac Slepih miševa Sem van Rosom, pa je klub trenutno na skoru 3-5 u ACB i 2-6 u Evroligi...

- Situacija jeste donekle teška, ali nije ništa strašno. Svakako trenutni rezultat nije na zadovoljavajućem nivou, ali dosta toga ima do našeg rasporeda. U prva dva kola Evrolige protivnici su nam bili finalisti Evrolige, CSKA i Efes. Igrali smo protiv nekih od najboljih strelaca Evrope, najjačih sastava na kontinentu. Mi znamo svoje domete. Ne jurimo ne znam šta, već u svaku utakmicu idemo na pobedu. Nekada je to dovoljno, nekada ne. Nažalost, nije bilo protiv Barselone, pa ni protiv Panatinaikosa, gde smo poraženi na kraju... Da samo malo igrali pametnije, strpljivije, imali bismo možda jednu ili dve pobede više. Duga je sezona, ima još mnogo utakmica pred nama. Već u utorak igramo protiv Zenita, pa nam dolazi Himki i onda idemo Crvenoj zvezdi u goste. Igra se baš brzo, nemaš vremena ni da razmišljaš o porazu, već se odmah spremaš za sledeći izazov. Ne mogu da kažem da se igra bez pritiska, jer nije tako, ali dosta je lakše u odnosu na podnevlje iz kojeg dolazim.

Stefan Jović je nedavno izjavio kako mu je u Himkiju mnogo lakše što se tiče rada na treninzima, da se trenira samo jednom dnevno, dok je u Srbiji priča sasvim drugačija i nekada se radilo po dva ili čak tri puta na dan. Da li je zbog obaveza u Evroligi i u Valensiji praksa s jednim treningom?

- Razlikuje se dosta u odnosu na Srbiju. U Valensiji je ista priča i samo se jednom radi na dnevnom nivou. Dok su bile pripreme imali smo po dva treninga dnevno, ali sada samo jedan. Situacija je takva da sa ACB i Evroligom imamo ponekad i po tri utakmice u šest dana, što uz putovanja ostavlja minimalno vremena za odmor, a kamoli treninge. Svaki drugi ili treći dan je trening oporavka, što znači da nemaš klasičan dril. Može ekipa da trenira normalno, ali to se automatski odražava na umor tela, zbog čega se u hodu prave planovi rada.

Kao igrač sa šuterskim obavezama i neko ko je i u Beogradu dosta radio na tom aspektu, Marinković  i u Valensiji i u Valensiji radi individualno?

- Da kažem iskreno, nisam se navikao na manji obim rada kroz treninge u odnosu na ono što sam imao u Srbiji. Nadam se da se neću navići još. Jako sam mlad i treba da radim, treniram kako bih nešto napravio u karijeri. Posle treninga uvek neko ostane od trenera da mi vraća loptu, pre treninga je uvek slobodna sala, imamo i mašine za vraćanje lopti. Uvek može da se dođe pre ili ostane posle treninga, možeš da radiš na čemu god želiš. Zanimljivo mi je da dosta igrača ostaje na treninzima, što me je posebno iznenadilo. Pogotovo tu mislim na starije igrače, što mi samo pokazuje o kakvim se profesionalcima radi. Vode računa o sebi i svojoj formi, a svesni su i sami da zbog manjka kolektivnih treninga moraju da ostanu prekovremeno i rade na sebi kako bi ekipa imala korist - kaže Marinković i dodaje:

- Sve što radim individualno je u dosluhu sa pomoćnim trenerom Partizana Acom Matovićem. Preko leta dosta radimo i sada smo u kontaktu, pa mi stalno daje ideje šta bih mogao da radim. Nekada je ono standardno, da ubacujem po deset vezanih šuteva sa više pozicija, nekada bude nešto sasvim drugačije, novo. Uglavnom su neke malo komplikovanije vežbe, izvan šablona. Pokušavam da iskustvo stečeno s njim primenjujem kad god uhvatim vreme.

Poslednju evropsku utakmicu (protiv Bajerna) Marinković je odigrao fantastično, postavio je rekord karijere u Evroligi sa 19 poena uz odlične procente šuta. Na pitanje koliko je zadovoljan dosadašnjim igrama u Valensiji, Vanja kaže:

- U rosteru nas je 14-15 igrača i zamisao trenera je da uvek neko drugi odmara. Kada god sam igrao malo duže, mislim da sam odigrao korektno. Eto, pružio sam dobru partiju protiv Bajerna, nije bilo loše ni protiv Asvela. Prija mi kada sam duže u igri, osećam se sigurnije.

Neizostavno pitanje vezano je za aktuelno stanje u dojučerašnjem klubu – Partizanu.

- Pratio sam Partizan koliko god sam uspevao. Nisam baš sve utakmice odgledao, propustio sam možda jednu ili dve. Dobro je igrao Partizan u Evrokupu, poslednje dve utakmice nešto slabije, ali sve je to normalno zbog dužine sezone i svih obaveza. I dalje imaju šanse da prođu dalje kao prvi u grupi ako nastave ritmom kojim su igrali na početku sezone. Izgledaju dosta dobro i verujem da će biti još bolji.

Za večeras od 20 časova u Štark Areni zakazan je prvi ovosezonski večiti derbi sa Crvenom zvezdom, MArinković nema dilemu oko konačnog ishoda?

- Očekujem pobedu Partizana, naravno - kao iz topa će Vanja i nastavlja:

- Derbi je uvek derbi. Bez obzira na to kakav vam je skor u Jadranskoj ligi ili evropskim takmičenjima, to je posebna utakmica i sve pre toga se briše. Očekujem jako interesantan i neizvestan derbi. Drago mi je što se igra u Areni, nadam se da će biti dosta ljudi. Neće biti kao u Pioniru, ali verujem da će biti sjajna podrška sa tribina.

Početkom januara Vanja će napuniti 23 godine, o razmišljanjima na temu svoje budućnosti Marinković kaže:

- Put kojim sam krenuo je možda i najbolji za mene. Svi znamo kakvi su ciljevi i snovi praktično svih igrača. Posle Evrolige, za koju se nadam da ću igrati još nekoliko sezona, voleo bih da odem u NBA kao mnogi prethodnici i da tamo nastavim da igram. Ne žurim nigde, nemam još ni 23 godine, ima vremena da razmišljam o svemu tome kada i ako dođe vreme. Ne želim da žurim, da sebe pritiskam, jer bi sve to moglo da dođe s vremenom.

Prošlog leta Marinkovića je na NBA draftu izabrao Sakramento na čelu s srpskim legendama Vladom Divcem i Peđom Stojakovićem. Pričalo se dosta o tome da bi mogao odmah “preko bare“, pa onda da će se oprobati samo u Letnjoj ligi, ali se ni to nije dogodilo.

- Verujem da sam kroz Letnju ligu mogao da osetim bar tu draž tamošnje košarke. Opet, nije mi toliko krivo što nisam otišao jer sam imao dosta vremena za odmor i dodatni rad na sebi. Sve ima svoje. Meni je drago što sam draftovan, nije mi žao toliko zbog Letnje lige. Ako će da me zovu, neka to bude zbog onog pravog, ne zbog Letnje lige - pogotkom bez koske Valensije Vanja Marinković završava svoje javljanje iz Valensije.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Dule "Grobar"

Definitivno nam nedostaje igrac tipa Vanje Marinkovica. Da je kojim slucajem ostao i ovu sezonu, siguran sam da bismo glatko uzeli sve. Fali dakle jedna prava "dvojka" i nadam se da cemo je blagovremeno, pre zavrsnice sezone i obezbediti.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru