Пре 51 годину погинуо ненадмашни стрелац Радивој Кораћ

На јучерашњи дан пре 51 године окончао се живот Радивоја Кораћа – Жућка, једног од најбољих играча у историји европске кошарке. Страдао је у саобраћајној несрећи 12 километара од Сарајева враћајући се у свом аутомобилу са утакмице репрезентације Југославије. Био је у 31. години, рођен је 5. новембра 1938. у Сомбору.

У много чему био је најбољи, весник нових времена. Открио га је Драган Глишић, матични клуб био му је ОКК Београд којем је донео четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963. и 1964).

У десет сезона, за београдски тим је одиграо 169 утакмица постигавши 5.773 поена (34 по мечу). Седам пута узастопно био је најбољи стрелац шампионата Југославије! То никоме на овим просторима није пошло за руком.

За државни тим је дебитовао 1958.  и наступио је на четири европска првенства, на три је био први стрелац (Београд 1961, Вроцлав 1963. и Москва 1965).

Освојио је две сребрне медаље на ЕП (1961. и 1965), две на светским првенствима (1963. и 1967) и једну на Олимпијским играма 1968, као и бронзану на ЕП 1963.

Одиграо је у дресу репрезентације 157 утакмица и постигао 3.153 поена, имао је просек од преко 20 поена по утакмици.

Бројке можда и најбоље илуструју какав је стрелац био. На мечу Купа шампиона против шведског Алвика постигао 99 поена, у две утакмице 170.

Стандарду из Лијежа где је наставио каријеру подарио је титулу шампиона Белгије, потом је гостовао на телевизији и водитељка га је упитала колико бацања може да убаци из 100 покушаја, одговорио је између 70 и 80.

Завеса се померила, иза ње је стајао кош. Кораћ је узео лопту и убацио свих 100 бацања! Радио је то на специфичан начин са две руке, лопту је држао мало изнад пода и избацивао ју је одатле.

Наредне сезоне се преселио у Италију. Играјући за Петрарку из Падове био је најбољи стрелац италијанског првенства, са 592 поена на 22 утакмице.

Вечна кућа му је у Алеји залужних грађана на Новом гробљу у Београду. На захтев тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита, ковчег је био прекривен олимпијском, а не државном заставом. Тито је то образложио речима:

– Он је био већи од земље коју је представљао. Припадао је целом свету! – рекао је Тито показавши величину легенде.

По њему је једно европско такмичење годинама носило име, Куп наше земље се зове "Радивој Кораћ" и чува успомену на "Жућкову левицу".

У Београду, један угао Кнез Михаилове улице је Ћошак Радивоја Кораћа – некада је то било место свакодневних састанака Жућка са пријатељима.

Донео је прву плочу Битлса у Београд, волео је уметност, био је човек за незаборав.