НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО - Aнa: Као да ми је неко поклонио време

Све и да не живимо у време највеће пандемије коју савремени свет памти, добри манири налажу да се негде на почетку разговора, по-себно са особама које дуго нисте видели, појави питање: „Како сте?“.

Звонки осмех, одмах пошто је одговорила на позив „Спортског журнала“, говорио је више од речи. Толико да то смо то питање лагано могли и да „прескочимо“.

Ана Дабовић, репрезентативка Србије, од скоро (поново) кошаркашица Монпељеа, је добро. Каже и да је задовољна. Она је од оних које од лимуна којим је живот погоди, направи најслађу лимунаду. И - настави даље.

Није дозволила да јој ови тешки дани сломе ведар дух. Већ их користи их најбоље што може. Тренутно је у Монпељеу, чека транспорт кући. У Херцег Нови.

- Ту сам са дечком који игра ватерполо овде. Остали смо код њега да видимо шта ће бити. Како су нам пре неколико дана лиге обома отказане, пријавили смо се да се вратимо у Црну Гору – причала нам је Дабовићева.

Готово уз уздах – али олакшања – јој се отело:

- Биће ово прво лето после много година које ћу провести кући. Без икаквих обавеза.

Ведар тон одједном је постао доста озбиљнији.

- Наравно, не могу да кажем да уживам. Ситуација је доста озбиљна. У целом свету. Али, увек сам се трудила да на све гледам позитивно.

У овој конкретној ситуацији, то би било...

- Могу да организујем своје време. И нисам сама. Лепо ми је.

Мало конкретније...

- Имам прилику и да научим нешто ново, нешто што ме раније занимало, а нисам имала времена. Баш смо се Илија и ја шалили, како смо ми вероватно једини људи на свету који ни у карантину немају довољно времена да ураде све што хоће.

Осмех, па наставак...

- Као да ми је неко поклонио време. Читамо, играмо Јамб, карте, кувамо... Добро, то више Илија, али по маминим рецептима. Трудимо се и да тренирамо. Не можемо да излазимо напоље, мере су ригорозне, само једном дневно до продавнице, па једном да трчимо или одемо у дужу шетњу, бржим ходом. Осим тога, увек изађе неки нови филм или серија. Као рецимо овај документарац о Џордану.

За тренутак осмех више није било тако лако чути.

- Криво ми је што су Олимпијске игре одложене. Макар нису отказане скроз! То би ми баш тешко пало. Овако, сви имамо цело лето да радимо на себи.

И ту је нашла позитивну страну.

- Сада ћу имати још више времена да се спремим. Да су биле овог лета, не знам колико бих била мотивисана следеће сезоне. Сад сам баш мотивисана, јер ме чека лето које може да буде и најлепше до сада.