Светислав Пешић о Бори Станковићу: Умео је да чује и друге

0

Кошарка би се сигурно играла и да није било Боре Станковића, међутим, кошарка никада не би била то што јесте да није било њега!

ФОТО: Н. Неговановић

Светислав Пешић један од најбољих европских тренера, као селектор освајач европског 2001. и светског злата са Југославијом 2002, један од највећих успеха наше кошарке, и Немачкој донео европско злато 1993, актуелни тренер Барселоне, којој је донео прву титулу клупског првака Старог континента у својеврсном монологу о Бориславу Станковићу, каже:

„Кошарка би се сигурно играла и да није било Боре Станковића, међутим, кошарка никада не би била то што јесте да није било њега!

Познавао сам га дуже од пола века. Сви га помињу као великог функционера, једног од највећих свих времена, човека који је од кошарке направио глобални спорт...

Међутим, запоставља се његова тренерска каријера која је била изванредна. Био је сјајан тренер, творац оног чувеног ОКК Београда који је био у самом врху европске кошарке, са Кораћем, Сијом Николићем, Гордићем и осталима.

Бора је тих година довео из Пирота Бојкића, а затим је хтео да доведе и мене као јуниора, али до тога није дошло, јер је у то време прешао у Орансоду из Кантуа.

Заправо, Бранислав Рајачић му је тада сугерисао да ме доведе. Кад је и Рајче отишао у Партизан, онда сам и ја завршио тамо.

Моје дружење са Бором било је интензивно у време кад сам се доселио у Немачку и постао селектор те земље, пошто је његова канцеларија била у Минхену.

Био је пријатељ са Бранимиром Волфером који ме је тамо и одвео, тако да смо се често сретали са њим, али и са Радомиром Шапером.

Био је несумњиво велики визионар. Зато се није бавио само организацијом већ и визионарским променама система којим је управљао.

Његов квалитет није било само то што је умео да слуша, већ и што је – знао да чује! Био је ведрог духа, увек спреман на шалу.

Пошто сам често долазио у његову канцеларију са разним предлозима, кад би ме видео на вратима рекао би: Хајде Бугарине, коју нову идеју имаш! То Бугарине је, нормално, због Пирота...

Од свих мојих сусрета са њим највише ми се урезао у сећању онај када нам је у Индијанаполису 2002. предавао златне медаље, у тренутку док се повлачио са чела ФИБА.

Рекао ми је тада: Кари, хвала ти што ме овако испраћаш у пензију! Ја сам му узвратио: „Чика Боро, сви ми вама дугујемо захвалност, за све што сте урадили за кошарку и спорт”.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру