Када смо позвали Влада Ђуровића, некадашњег играча и реномираног тренера, актуелног предесдника ОКК Београда он је изустио:
- Невероватно, умро је у најгоре време пошасти вируса корона, па многи неће моћи да га испрате. Дошло би на стотине људи из Грчке, знам то радио сам тамо и видео колико су га волели и ценили. Па из Италије где је радио као тренер, Француске, Немачке и Швајцарске да и не говоримо.
Речи куљају из Ђуровића:
- Каже се да су очеви југословенске кошарке Станковић, Поповић, Шапер и Николић, али је о Станковићу најмање писано. Није био миљеник власти, наводно је његов отац био близак четницима, он сам никада није био члан Комунистичке партије. Тито га никада није позвао... А Бора Станковић је био апсолутни геније.
Ђуровић је имао 14 година када га је упознао на тренингу у Авлији...
- ОКК Београд му је читавог живота био друга кућа. Потекао је у Црвеној звезди, али је због неке свађе дошао у ОКК и ту остао. Био је играч, репрезентативац, касније тренер и то какав, потом саветник рецимо Тодору Лазићу. Био је тренер и на даљину. Он је био све, знао је седам језика, и кинески. Таквог човека наша кошарка није имала.
Замислио се Ђуровић, узео ваздух и наставио:
- Људи не знају какав је он тренер био, у рангу Александра Николића и Ранка Жеравице, који је тврдио да је Небојша Поповић најбољи. Али, Станковић тиме није хтео да се бави, иако је са Орансодом из Кантуа, варошицом у Италији освојио шампионску титулу. Више га је занимала ФИБА и на њу се усредсредио. Сећам се једне утакмице, а водио је тим у којем су били Радивој Кораћ, Слободан Гордић, Сија Николић...колико је само галамио на играче. Гордић је погрешно додао, Бора је одмах узео тајм аут да га прекори, иако је овај у то време био репрезентативац.
Ђуровић се сећа да је ОКК Београд у то време највише ишао на турнеје по иностранству:
- Ни Црвена звезда, ни Раднички, ни Партизан, већ ОКК Београд. Обично смо се појачавали, са нама су ишли Драгослав Ражнатовић, Владимир Цветковић, перјанице ривала. Најчешће смо ишли у Италију или Француску, Бора је са свима говорио на њиховом матерњем језику, ми играчи смо били очарани.
Ђуровићу питања не треба постављати:
- Био сам на јуниорском Првенству света у Бразилу помоћник Луки Станчићу, и као свог бившег играча Станковић који је био генерални секретар ФИБА ме је водио са собом на пријеме. Увек је био углађен, у оделу са краватом и није желео да прилази шведском столу да се гура за храну као остали, па сам му ја доносио. Волео је и најфинија пића, умео је да ужива у животу. У неком моменту посвађали су се Грк и Француз и умало да се потуку. Бора је устао, једном се обратио на грчком, другом на француском, одлучно и ауторитативно и свађалице су се помириле. Такав је био. Људи су га поштовали и волели.
Снижава тон Ђуровић, глас му дрхти:
- Последњи пут сам га видео пре годину дана. Позвао сам га на коктел у Жућкову авлију када сам изабран за председника. Обишао је трофејну салу пуну пехара које је углавном он као тренер донео, срце му је било пуно. Задржао се око сат времена, пре одласка рекао је кћерки са којом је дошао - дај ми коверат из мантила. Предао ми је то као помоћ клубу, унутра је било 3.000 евра...- није више могао да настави Ђуровић. Глас се изгубио.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.