Почетна / Кошарка / Репрезентација

КСС: Кошарка је остала без једног од највећих визионара

Почасни председник КСС и почасни генерални секретар Међународне кошаркашке федерације (ФИБА) Борислав Станковић умро је у Београду у 95. години
ФОТО: КСС

Кошаркашки савез Србије (КСС) саопштио је данас да је после смрти Борислава Станковића кошарка остала без једног од својих највећих визионара.

Почасни председник КСС и почасни генерални секретар Међународне кошаркашке федерације (ФИБА) Борислав Станковић умро је у Београду у 95. години.

- Кошарка је остала без једног од својих највећих прегалаца и визионара, човека који ју је задужио као мало ко после њеног творца Џејмса Нејсмита. И није случајно да је Бора Станковић примљен у Нејсмитову Кућу славних у Спрингфилду управо на 100. рођендан кошарке (1991), када му је и на тај начин одато признање за све што је до тада учинио за кошарку - наводи се у саопштењу КСС

- Ако би у овом тренутку у две речи требало описати Бору Станковића, можда би најприкладније било цитирати бившег председника ФИБА Џорџа Килијана који га је назвао 'Мистер Баскетбал' - зато што кошарка за свој раст и развој највише дугује њему - пише у саопштењу.

КСС је подсетио да је Станковићев први спорт био тенис, а да је током Другог светског рата прешао на стони тенис и био првак Београда 1943. и 1946. године,.

За време окупације први пут је видео кошарку, на Ташмајдану, када му је било 17 година.

Тада се упознао са осталим пионирима кошарке у Србији и Југославији, међу којима су најзначајнији били Небојша Поповић, Александар Николић и Радомир Шапер.

Са њима је деценијама чинио велику четворку југословенске и светске кошарке, померајући границе у овом спорту.

Он је играо за прву, најтрофејнију генерацију Црвене звезде (1946–1948) и са њом освојио три првенства, затим за Железничар (1949–1950) и Партизан (1950–1953).

Са репрезентацијом је учествовао на првом Светском првенству 1950. године у Буенос Ајресу и на Европском првенству у Москви 1953. године. За репрезентацију Југославије одиграо је 36 утакмица.

Као тренер ОКК Београда (1953–1965) освојио је три првенства, три пута играо у полуфиналу Купа шампиона, а са Орансодом из Кантуа (1966–1969) постао је први страни тренер освајач првенства Италије (1968).

Све док није сео на клупу ОКК Београда, био је играч-тренер, јер је још у Црвеној звезди тренирао њен млади тим. Исто је било и са Партизаном, али у сениорском саставу.

У екипи ОКК Београда лансирао је Радивоја Кораћа као прву звезду у историји југословенске кошарке. Све време, до преласка у канцеларију ФИБА у Минхену 1969. године, радио је као ветеринар.

Паралелно са тренерском каријером стицао је искуства и у кошаркашкој администрацији. У КСЈ је дошао 1953. године, а затим је од 1956. до 1966. године све до одласка у Орансоду, био генерални секретар.

У то време био је и "технико" у државном тиму, дајући немерљив допринос у развијању репрезентације и раду савезног капитена Александра Николића.

Преломан тренутак у његовој дипломатско-спортској каријери била је понуда првог генералног секретара ФИБА Вилијама Џонса да му буде заменик.

До те понуде дошло је на Олимпијским играма у Риму 1960. На Олимпијским играма у Мексико Ситију 1968, Џонс му је поверио да води кошаркашки турнир.

Неколико месеци пре тога постао је италијански првак с Орансодом, с којом се наредне године растао због понуде да се пресели у канцеларију ФИБА у Минхену.

Како је пренео Савез, Џонс га је доживљавао као човека који може да успостави мир у спорту, имајући у виду хладни рат и чињеницу да је дипломатија била пред великим изазовима.

Препустио му је кормило на конгресу ФИБА у Монтреалу, за време Олимпијских игара 1976. године.

Са Станковићем на челу, ФИБА је ушла у своје златно доба, подижући углед и у олимпијском покрету и међу љубитељима кошарке, привукавши под свој кров више од 200 држава.

- Али, ако нешто од тога заслужује да буде названо револуционарним, то је свакако уједињење америчке професионалне кошарке с остатком света. Шансу да се обрачуна са лажним аматеризмом (како је истицао), против кога се из све снаге борио, видео је приликом упознавања с комесаром НБА Дејвидом Штерном, у Милану 1984. Освојио га је својим ставовима на врло посећеној прес конференцији, па су тако заједничким снагама постепено отворили врата ФИБА такмичења за играче из најбоље лиге на свету - наводи се.

Кад су се амерички професионалци предвођени Мајклом Џорданом, појавили на Олимпијским играма у Барселони 1992. године, кошарка је ушла у нову еру.

Уједињење НБА и ФИБА био је, гледајући глобално, највећи потез у Станковићевој каријери, иако су га многи критиковали због великог јаза између "Дрим тима" и осталих репрезентација.

Станковић је 2002. године улогу генералног секретара ФИБА препустио Патрику Бауману и од тада је био почасни генерални секретар, а у Кошаркашком савезу Србије преузео је улогу почасног председника.

Као члан Комисије ФИБА за еврокупове од њеног оснивања, после и њен председник, затим као директор највећих кошаркашких догађаја, остварио је невероватан утицај на кошарку.

Када је основан Куп шампиона, данашња Евролига, 1957. године, био је један од петорице оснивача.

За време Олимпијских игара у Сеулу 1988. изабран је за члана Међународног олимпијског комитета (МОК), на предлог тадашњег председника Хуана Антонија Самарана.

За време Европског првенства 2007. године, у мадридском предграђу Алкобендасу, примљен је у ФИБА Кућу славних, која је тада и отворена.

Одликован је десетинама домаћих и међународних признања, између осталог француским Орденом Легије части, Орденом МОК, Наградом Светски спортски лидер Спортске академије САД, Октобарском наградом града Београда, ФИБА наградом за животно дело.

До краја живота остао је веран кошарци и посвећен напретку кошаркашке организације у којој је потекао. Као почасни председник Кошаркашког савеза Србије учествовао је у доношењу неких виталних одлука за српску кошарку у претходној деценији.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стари Делија
Нека му је вечна слава и ХВАЛА!!!
Гробар
Велико име Црвене звезде и југословенске кошарке.
Željko Pavlović
Bravo.
\dule "Grobar"
Vjecnaja pamjat! Bora Stankovic je bio majstor sportske diplomatije, ali zbog svog "cetnickog porekla: nikada nije bio angazovan u "pravoj" diplomatiji mada je bio bolji od il kojeg od tadasnjih Saveznih sekretara inostranih poslova kako su se tada zvali ministri inostranih polova. Govorio je najmanje pet svetskih jezika. Jesu druga vremena ali mislim da bi Bodiroga sasvim uspesno mogao da ga zamen...i

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.