ОСВАЈАО САМО ЗЛАТА И СРЕБРА - Кошаркашки господин Дамир Шолман

2

Некадашњи репрезентативац Југославије Дамир Шолман и дан-данас радо се сећа блиставих успеха са „Плавима”

ФОТО: Н. Неговановић, Архива Политике

У свима онима који су се родили и живели у Југославији, признали или не, још увек има нека снажна и чврста веза коју нико и никада не може да уништи. Доказ за то је кошаркашка репрезентација. Део те блиставе генерације је био и Дамир Шолман, ас сплитске Југопластике. Свима драг, свакоме добар и частан човек. Где је сада легендарни ас, драгоцена личност из младости оних рођених педесетих, шесдесетих, генерација које су одрасле уз златне медаље кошаркаша, а затим дочекале тутњаву оружја, избеглиштво и суноврат?

Пензионерске дане проводи у Сплиту у којем се афирмисао и где је 1967. године дошао из родног Загреба. Повучен, ненаметљив, честит, какав је био на врхунцу славе када се пењао на победничка постоља.

– Не жалим се мада није све баш онако како би требало да буде. Накупило се лепих година, а када је тако онда је то ваљда логично. И даље пратим кошарку и мислим да сам солидно упућен у сва збивања – почиње разговор Дамир Шолман, који је током каријере доживео много лепих тренутака у Београду, где је 1975. године освојио златну медаљу.  

Рођен у скромној радничкој породици у Загребу. Још као дете је био виши од осталих, па се одлучио да тренира кошарку.

– Био сам висок, штркљаст. Нисам био за фудбал па сам се одлучио за кошарку. Почео сам да тренирам у омладинцима Младости код Марија Катинелија. Са мном је био и Никола Плећаш. Ранко Жеравица је „снимио” наш таленат и позвао нас у репрезентацију и инсистирао да пређемо у неки прволигашко клуб где ћемо имато много квалитетније ривале, а утакмице су нам биле неопходне за даљи развој и напредак. Никола је брзо прешао у Локомотиву, а ја сам имао понуде Олимпије, Партизана и Локомотиве. Одлучио сам се за позив Бранка Радовића, оца сплитске кошарке. Из репрезентације сам познавао Скансија и Рату Тврдића, а још у млађим селекцијама сам упознао Зорана Грашу и то је пресудило да одем у Сплит. Далматинци су ме прихватили као најрођенијег. Ниједног тренутка се нисам осећао као новајлија – сећа се Дамир Шолман. Младост је за тај трансфер добила шест кошаркашких лопти.

Освајао само злато и сребро

Дамир Шолман је осам година био незамењиви члан репрезентације Југославије за коју је одиграо импозантних 226 утакмица и постигао 1.798 кошева. На свим такмичењима на којим је освајао медаље, чак осам. На Европским првенствима четири - два злата (1973, 1975) и сребро (1969). Са Олимпијских игара у Мексику 1968 и Монтреалу 1976 се кући враћао са сребром. Светском злату се радовао у Љубљани (1970) и сребру у Порторику (1974).

У сезони 1972/73 је са 806 кошева био најбољи стрелац првенства Југославије. У просеку је постизао 30,8 поена. Да је било „тројки” тај учинак био био још бољи.

Вишедеценијска грешка

У већини кошаркашких алманаха из прошлости пише да је Дамир Шолман рођен 7. септембра 1949. године. И на наводно „непогрешивој” Википедији стоји исти датум.

– Не знам ко би то могао да исправи. Старији сам годину дана. Рођен сам 1948. године, али док сам био још јуниор Ранко Жеравица је тражио да ме „подмладе” годину дана како би још могао да играм за јуниоре. Показало се да је Ранко био у праву, али свуда је остало записано да сам рођен годину дана раније – искрен је Дамир Шолман.

Живот је потврдио да одлазак у Сплит представља сјајан потез. У сезони 1970/71 је стигла и прва титула, што је годину, две раније било незамисливо. Постава Мановић, Рато Тврдић, Шолман, Пруг, Сканси је ушла у анале кошарке. После тријумфа над Локомотивом у Загребу „жутима” је приређен незапамћен дочек. Рива је била крцата.

– Сплит је увек био фудбалски град, али појавили су се и кошаркаши. Из Загреба смо се враћали возом и нико није очекивао да ће нас на станици дочекати десетине хиљада људи. Преко ноћи су Сплићани заволели и кошарку. У Југопластици сам освојио две титуле, три купа, два Купа Радивоја Кораћа. Мој посао је био да дајем кошеве и редовно сам био најефикаснији. Две године сам провео у Италији и вратио се у Сплит, где сам 1983. завршио каријеру. Из тог периода само жалим што нам је 1972. године, могу да кажем, отета титула првака Европе. У финалу у Тел Авиву смо поражени од Ињиса којег је тренирао наш Аца Николић. Код резултата 72:71 смо имали последњи напад, али сам грубо онемогућен да примим Цврцину (Мановићеву) лопту. Били бисмо први клуб из Југославије који је постао првак Европе – говори Шолман. 

Оно што није успело Шолману, крајем осамдесетих је остварила екипа коју је са клупе водио и селектирао Божо Маљковић.

– Божо је са Југопластиком осварио невероватне и сигуран сам непоновљиве резултате. Селектирао је изванредан тим. Кукочу, Рађи, Перасовићу додао је тачно оно што недостаје. Дошли су Душко Ивановић, Савић, Павићевић и Сретеновић. Три године су доминирали не само у Југославији већ и у Европи. Трећу европску титулу је као тренер освојио Жељко Павличевић, али то је био Божин тим који је он створио – категоричан је Шолман.

До златне медаље на Светском првенству у Љубљани 1970. године кошарка је била другоразредни спорт на овим просторима. Од тада почиње доминација. Практично није могла да прође ниједна година, а да Југославија не освоји неки трофеј. Златне медаље су као цигле које се узиђују у тврђаву сећања. Неизоставни део те бајке је био Шолман.

– Жеравица је на Европском првенству у Финској 1967. године учинио феноменалан потез, извршио је смену генерација. У репрезентацију је ушло неколико 19-годишњака који су ускоро постали ослонац тима. Ћосић, Плећаш, Капичић, Јеловац, Симоновић и ја учествовали смо у освајању првог светског злата 1970. године у Љубљани. Тај успех је камен темељац и прекретница за кошарку. После те медаље почели су свуда да ничу кошеви. Добили смо и ТВ термин. Сви су знали да се у суботу у пет преноси кошарка, тако да је популарност нашег спорта расла из дана у дан, ушла у све домове. После Минхена 1972. године Мирко Новосел је прикључио Кићановића, Славнића, Далипагића, Јеркова и почела је златна ера. Биле су то дивне године. Нико нам није могао ништа. Није могло да прође неко такмичење, а да не стигнемо у финале. Феноменална генерација. Дружили смо се и ван терена. Зато су и резултати били такви – прича Дамир Шолман. 

Многи стручњаци сматрају да се тада играла спора кошарка, да се данас игра много брже, јаче, да су играчи физички далеко спремнији него тада.

– Тешко је поредити игру из тог периода и сада. Међутим, морам да кажем да се и у наше време тренирало изузетно напорно. Када се само сетим Ранкових тренинга. Цео живот сам тренирао два пута дневно и играо три утакмице седмично, викендом првенство, а средом или уторком европске мечеве. И ми смо били физички изванредно спремни, играли контранападе чему данас теже све екипе. И данашњој кошарци се може наћи много замерки, али то је дуга прича. Једно је чини ми се неспорно. Од нас је све почело. Да није било нас, питање је да ли би се појавили Дражен Петровић, Дивац, Кукоч, Паспаљ, Рађа, Ђорђевић... Сви они су имали идола у неком из наше генерације. Ови момци што данас играју за Србију и Хрватску имају узоре у тој генерацији са краја деведесетих. Нико не може да оспори да ће у историји остати записано да је златна ера почела од нас. Учествовао сам у освајању првог светског и европског злата. Зато сам јако поносан – признаје Шолман. 

Лепо васпитани људи се од неваспитаних увек разликују по сраму. Неваспитани су увек бесрамни. Шолман је увек имао душу и памет од најчистијег људског срама. Никада, али баш никада у дугој каријери није направио ниједан инцидент, испад, неспортски гест. Увек је више волео критику паметног човека него похвалу полтрона. Публика му нигде није звиждала. 

– Никада нисам добио техничку грешку. Сваког ривала сам поштовао. Једноставно нисам импулсиван, експлозиван да реагујем после судијских грешака. И они су живи људи и могу да погреше. Наравно да је било таквих случајева, али сам имао свој стил. Касније бих, током утакмице, прилазио им и говорио да нису били у праву. Нисам их псовао, вређао, али сам им увек на свој начин указивао на грешке. Вероватно је моја предност била и та што су ми саиграчи били Далматинци који су познати по великом темпераменту, плаховитости – поносан је Дамир Шолман на чињеницу да је за скоро две деценије каријере био вољен од Вардара па до Триглава.

Некадашњи Шолманов ривал са терена, још из јуниорских дана, у то време велики таленат, певач сарајевских Индекса и играч Младе Босне, Даворин Поповић чувени Пимпек, често је знао да каже:

- За доктора се учи, господин се рађа.

Дефиниција Дамира Шолмана. Превише поносан да би лагао, сувише племенит да би се служио подвалама, непомирљивих моралних начела, свестан својих квалитета да би их издао. Кошаркашки господин.  

Повезане Bести

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
007

Kakve igračine Solman ,Plećas ,Simonović oni me najvise podsećaju na SP 70 i kos po kos hoćemo jos, pesma sa EP 75

Одговори
navijac

Izvanredan tekst, a naslov savrseno tacan jer veceg gospodina u jugoslovenskoj kosarci nije bilo. Pravi gospodin lepih manira i ljubimac pripadnica lepseg pola.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру