Горан Драгић, узданица Мајамија и главна полуга Словеније на путу ка европском злату пре две године у Истанбулу, за „Србијан тајмс” портал наших земљака у Чикагу, говорио је о Дончићу, Јокићу, као и доласку Кокошкова на кормило репрезентације Србије.
На констатацију како се чини да нико у НБА није веровао да Лука Дончић може да игра овако добро већ у својој другој сезони, његов некадашњи саиграч и ментор у државном тиму је одговорио:
- Американци су сумњали у Луку, једноставно нису могли да претпоставе да један момак у тим годинама може да игра овако зрело и константно. Што је и разумљиво, јер никада пре нису имали никога ко је дошао из Европе и већ исте сезоне почео да доминира. А он јесте први Европљанин и можда први бели играч, после Лерија Бирда, коме је то успело. А то не можете да знате само гледајући снимке, хајлајтсе на Јутјубу. Треба да проведете неко време са њим на терену и свлачионици па да осетите која је то енергија и самопоуздање.
Драгић је наставио:
- Доста људи, рецимо, није било свесно колико је Лука висок и јак, ваљда их је заварао тај његов бејби фејс. Он максимално користи и главу и тело, увек игра у својој брзини, има ту зону комфора и не дозвољава да га неко испровоцира или избаци из ритма. Имао сам прилику да будем са њим у тиму и зато нисам био изненађен, веровао сам да може да направи управо оно што сада ради. Можда не да одмах буде МВП, али је показао да је и то у стању. Ако задржи овакав темпо, а верујем да хоће, биће велики играч. Заправо, он је то већ сад. Такође, веома је важно то што је, по мом мишљењу, нашао прави тим. У Даласу је прва звезда, око њега се гради екипа, не подређује се никоме и може максимално да напредује.
Кад су на дневни ред дошле квалификације за Олимпијске игре, Драгић је уз смех повикао:
- Игоре, врати се! Игоре, врати се!
Затим је потврдио да је његово реактивирање у државном тиму само плод навијачке маште:
- Дефинитивно сам се, после 12 година играња, повукао из репрезентације. Дао сам све што сам имао, освојио са репрезентацијом Европско првенство што је била и круна моје каријере, тако да је сада на Дончићу и млађим момцима да гурају даље. Биће врло тешко, треба добити четири утакмице, немаш право на пораз. Бориће се, у то не сумњам, и желим им сву срећу.
Избор Игора Кокошкова за селектора Србије био је логичан наставак приче:
- Чим сам начуо да је Игор изабран за селектора Србије звао сам га да му честитам, пре него што је то званично потврђено. Велики смо пријатељи, он ми је пуно помогао у каријери, слободно могу да кажем и да је члан моје породице. Када сам тек дошао у НБА, у Финикс Санс, где је он радио као помоћни тренер, више сам времена проводио у његовој кући него у својој. Примио ме је као најрођенијег, као фамилију, што му никада нећу заборавити. Тада се још се нисам био аклиматизовао на НБА, на живот у Америци, амерички стил игре, био ми је највећа подршка и највише помогао да се привикнем. И као човек и као стручњак, тренер. Временом смо постали као једна породица, његова и моја жена су супер пријатељице, дружимо се кад год имамо прилике.
Истиче да је био срећан због Игора, јер је знао колико је желео да постане селектор Србије.
- Стално ми је причао о томе да је још као клинац, када је знао да неће моћи да се даље бави кошарком, сањао да постане селектор репрезентације. У међувремену је донео пуно среће навијачима у Грузији и Словенији, сада је дошло време и да обрадује навијача у Србији.
Драгић верује да ће нам Кокошков донети много радости.
- Сигурно је да ће са Јокићем, Богданом, Бјелицом… имати добру екипу и не сумњам да ће успети да уклопи НБА и европске играче попут Теодосића, који је и даље много значи Србији. Код нас је Кокошков имао сличан изазов и успео је да све коцкице сложи, играли смо брзо, али инсистирали на одбрани. Врхунски је мајстор да прилагоди игру екипе играчима које има у тиму. Иначе, гледао сам Светско првенство у Кини, али сам пратио и српске медије и мислим да је био велики притисак на играче. Сви су их још пре првенства прогласили највећим фаворитима, малтене је већ било виђено финале са Американцима, а у таквој ситуацији је тешко играти. Поготово што се екипа први пут нашла у том саставу, а недостајао је Теодосић.
Никада више Дрим тим неће доминирати
У причи о све мањој доминацији Американаца у НБА и светској кошарци плејмејкер Мајамија истакао је да су лед пробили Дивац Дражен, Кукоч, па Стојаковић, Туркоглу и Новицки, те да сада Европљане не гледају испод ока.
- Никада се више неће поновити ситуација да Дрим тим доминира као некада. Американци су имали сасвим солидан састав на Светском првенству, са неколико великих звезди, ол-стар играча, па су заузели тек седмо место. Сад све репрезентације имају по неколико добрих НБА или евролигашких играча, сви су физички конкурентни, а тактички можда и боље спремљени за ФИБА утакмице од Американаца. Чак и да је САД послао пуно јачи тим од овог, тешко би им било да дођу до злата. Нико се више не плаши Америке, ту су Шпанци, Срби, Французи, репрезентације које имају велики фонд талентованих и искусних играча.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.