Каква је будућност државног тима? Мирис промена...

Од нашег извештача из Кине: Милун Нешовић

Када је Фрeнк Ниликина погодио две бомбе преко руку америчких играча, тле се уздрмало и кошаркашка Србија која је још била грогирана од аргентинских удараца, почела је да клизи низ трусно земљиште.

Од утешне награде, борбе за директан пласман на Олимпијске игре, није било ништа. Екипа Александра Ђорђевића играће против САД.

Пред Србијом је утакмица са Америком, чисто надигравање, потпуно прозирно, невидљиво на широј слици. Кроз „звездице и пруге“ види се будућност која је веома компликована.

За почетак, у фебруару 2020. године се отварају нови прозори. Они кроз које дува ветар Евробаскета 2021. у Италији, Чешкој, Немачкој и Грузији. Ко, где и како ће се наћи у тим квалификацијама остаје да се види. Много је непознаница.

Под један, ко ће водити екипу. Ђорђевићу истиче уговор са репрезентацијом. Даље ће се видети. Одатле све почиње.

Кренуће се са биткама за Европско првенство, а наставити од 23. до 28. јуна, кључним ратом за пут у Токио. Жреб ће рећи колико ће та борба бити тешка.

Ниједан од циљева није остварен у Кини! Легендарни Жарко Паспаљ се надао пласману на Олимпијске игре, сматрао је да је то приоритет.

Многи су такође мислили да је то добар резултат, али само као први степеник ка злату, наравно.

Није се десило. Није трагедија. Изгубила је Србија и то је потпуно у реду. Спорт. Међутим...

За разлику од претходних такмичења где је Ђорђевићев тим завршавао шампионате и остављао за собом мирис оптимизма у раст и веће успехе на наредним окупљањима, овога пута није тако.

Тешко објашњиво, али потпуно реално, после два заиста болна пораза од Шпаније и Аргентине, понестала је вера у игру ове репрезентације.

Изглед најбоље петорке Србије, која је импресивна, и одличних момака на клупи, не обећава боље у Токију. Ако дође до Токија, да куцнемо о дрво...